Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika

Poreklo i razlozi za donošenje zakona

Zakon je donet 2018. godine, pre svega kao neophodan korak u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji – obaveza svake države članice EU je da da osigura da poslovni i drugi pravni subjekti koji se registruju na njenoj teritoriji učine dostupnim odgovarajuće, tačne i ažurne informacije o svojim stvarnim vlasnicima i udelima koje poseduju. 

Pored procesa evrointegracija, koji su notorni razlog za izmene u domaćem zakonodavstvu, na donošenje ovog zakona su uticali  faktori nešto širih razmera. Tako, međunarodna organizacija osnovana radi borbe protiv pranja novca  FATF – Financial Action Task Force (on Money Laundering) svojim redovnim izveštajima obaveštava javnost o usklađenosti propisa i postupanja država sa FATF Preporukama i standardima, koje predstavljaju standarde kada je reč o borbi protiv pranja novca, ali I finansiranja terorizma. Loš rejting neke države prema FATF standardima po pravilu odvraća finansijske institucije od poslovanja u toj državi, što predstavlja dovoljnu “motivaciju” toj državi da popravi svoj imidž, usvajanjem i primenom odgovarajućih propisa.

Osnovni pojmovi i obaveze

Osnovni cilj ovog Zakona je uvođenje odgovarajućeg registra koji bi omogućio lak i brz pristup podacima o fizičkim licima koja predstavljaju stvarne vlasnike. Drugim rečima, cilj ovog zakona je da omogući saznanje o tome “ko zaista stoji” iza pravnog lica. U tu svrhu pored uspostavljanja takvog registra, Zakon predviđa i obavezu pravnih lica da u takvom registru izvrše evidenciju lica koja predstavljaju njihove stvarne vlasnike.

Ovakvu obavezu imaju privredna društva (sa izuzetkom javnih akcionarskih društava), zadruge, ogranci, pa i udruženja (iako ona po definiciji nemaju vlasnike). Takođe, ova obaveza postoji za sva navedena pravna lica nezavisno od njihove veličine ili složenosti vlasničke strukture.

Stvarni vlasnici

Stvarni vlasnici su uvek fizička lica, pri čemu se njihovo svojstvo utvrđuje na osnovu različitih kriterijuma. Ključni i najuobičajeniji je kriterijum vlasništva nad udelima – stvarnim vlasnicima se smatra svako fizičko lice koje ima preko 25% udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju. Stvarni vlasnik je lice koje je vlasnik udela ili prava glasa kako neposredno u samom pravnom licu, tako i u drugim pravnim licima koja se pojavljuju u vlasničkoj strukturi (npr. vlasnici “majki firmi”).

Pored kriterijuma vlasništva nad kapitalom postoje drugi, elastičniji kriterijumi – npr. preovlađujući uticaj na odlučivanje, ili obezbeđivanje sredstava za funkcionisanje pravnog lica. Čak i ukoliko se ni po jednom od ovih kriterijuma ne može utvrditi stvarni vlasnik, obaveza evidentiranja ne prestaje – zakon u tim slučajevima predviđa da se stvarnim vlasnikom ima smatrati registrovani zastupnik pravnog lica.

Centralna evidencija

Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika kao poseban registar vodi Agencija za privredne registre. U centralnom registru se evidentiraju ime i prezime stvarnog vlasnika, identifikacioni broj (JMBG ili broj pasoša i država izdavanja), kriterijum po kom je utvrđeno njegovo svojstvo stvarnog vlasnika i procenat učešća u udelu (ukoliko je vlasništvo nad udelom primenjeni kriterijum).

Rok i način evidentiranja

Obaveza svih pravnih lica je da u Centralnoj evidenciji izvrše prijavu podataka o stvarnim vlasnicima u roku od 15 dana od dana nastanka činjenice koja je osnov za evidentiranje. Ovo znači da su novoosnovana pravna lica u obavezi da u roku od 15 dana od dana osnivanja izvrše evidenciju stvarnih vlasnika. Takođe, ukoliko dođe do promena stvarnih vlasnika (npr. po osnovu prenosa udela), novi stvarni vlasnici se imaju evidentirati u istom roku.  

Evidentiranje stvarnih vlasnika i promena koje se tiču stvarnih vlasnika može izvršiti samo ovlašćeno lice – zastupnik pravnog lica. Evidentiranje promena se vrši isključivo putem interneta, korišćenjem sistema za centralizovano prijavljivanje korisnika na sajtu APR-a i kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis.

Čuvanje dokumenata

Svako pravno lice je dužno da ima i čuva odgovarajuće, tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih se određuju njegovi stvarni vlasnici,  deset godina od dana evidentiranja podataka o stvarnom vlasniku. U zavisnosti od slučaja, ovi dokumenti mogu biti osnivački akti, izvodi iz registara, ugovori o prenosu udela. Zakon ne predviđa obavezu čuvanja ovih dokumenata u originalu.

Sankcije

Zakon predviđa prekršajne novčane kazne u nezanemarljivim iznosima. Tako, novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj Registrovani subjekt – pravno lice, ako ne izvrši tačno i blagovremeno evidentiranje stvarnih vlasnika, kao i ukoliko ne poseduje i ne čuva odgovarajuće, tačne i ažurne podatke I dokumenta na osnovu kojih se određuju njegovi stvarni vlasnici. Za iste prekršaje, odgovorno lice u pravnom licu može biti kažnjeno novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Pored prekršaja, Zakon predviđa i krivično delo – ukoliko neko lice u nameri da prikrije stvarnog vlasnika evidentira netačan podatak, može biti kažnjeno kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.

Zaključak

Iako u pojedinim slučajevima evidentiranje stvarnih vlasnika deluje suvišno (jer su vidljivi u npr. registru privrednih subjekata), ovu obavezu je svakako potrebno ispuniti. Visoke novčane kazne, kao i broj pokrenutih prekršajnih postupaka dovoljno govore o nameri državnih organa da ovaj zakon bude primenjivan bez izuzetka.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Nikola Zarić Autor

Nikola Zarić je advokat - saradnik u Four Legal (Bukvić Zvijer Jelačić Tomašević i saradnici), kancelariji koja se prevashodno bavi pravnim savetovanjem pravnih lica (kompanija) u širokom spektru usluga (privredno pravo, radno pravo, parnični i regulatorni postupci, itd.) sa posebnim akcentom na transakciono savetovanje (M&A, NPL portfelji).