Vanbračna zajednica – mesto gde prava nisu ista

Institut vanbračne zajednice možda najbolje oslikava neusklađenost zakonske i podzakonske regulative u našoj zemlji. Teren na kome se neprestano saplićemo i neujednačeno postupamo. „Vapi“ za ujednačenom zakonskom regulativom koja bi doprinela poboljšanju položaja vanbračnih partnera. Vanbračna zajednica je mesto gde prava nisu ista i institut koji pleše po tankoj liniji diskriminacije.

Pored činjenice da je Ustavom Republike Srbije i Porodičnim zakonom vanbračna zajednica izjednačena sa bračnom zajednicom, u mnogim granama prava ona i dalje vodi bitku sa diskriminacijom. Gubi bitke, nadamo se ne i rat.

Najveću diskriminaciju trpi na polju naslednog prava jer vanbračni partneri nemaju pravo na nasleđivanje. Ovo je potpuno apsurdno jer osnov za to postoji i do njega se može doći analogijom i pozivanjem na druge propise kojima je ovaj institut uređen jasno i nedvosmisleno.

Na polju penzijskog i invalidskog osiguranja 2019. godine dogodile su se izmene kojima je izvršeno usaglašavanje sa odredbama Ustava i vanbračna zajednica je konačno izjednačena sa bračnom zajednicom. Proširen je krug lica (članova porodice) koji imaju pravo na porodičnu penziju pa se članom porodice umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava sada smatra i vanbračni partner u skladu sa propisima kojima se uređuju porodični odnosi.

Vanbračni partner može da ostvari pravo na porodičnu penziju ukoliko u vanparničnom postupku dokaže da je vanbračna zajednica trajala najmanje tri godine ili ako sa umrlim osiguranikom, odnosno korisnikom prava, ima zajedničko dete. Vanbračni partner će moći da ostvari pravo na porodičnu penziju i ukoliko mu je posle prestanka zajednice života sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.

Postupak za utvrđenje postojanja vanbračne zajednice pokreće se podnošenjem predloga nadživelog vanbračnog partnera nadležnom sudu, prema njegovom prebivalištu.

Položaj vanbračnih partnera na polju radnog prava

Radno pravo je još jedna grana prava (pored naslednog) koja sadrži diskriminatorne i neustavne odredbe kada je u pitanju položaj vanbračnih partnera. To je najuočljivije u okviru sledećih instituta:

• plaćenog odsustva (član 77.) i to u slučaju porođaja supruge; slučaju teže bolesti člana uže porodice i u slučaju smrti člana uže porodice, gde se pod članovima uže porodice smatraju samo bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj. Vanbračni partner se jednostavno ne smatra.

Tako dolazimo u apsurdnu situaciju da zaposleni kome se porodi vanbračna partnerka nema pravo na plaćeno odsustvo jer zakon prepoznaje samo porođaj supruge. Da ironija bude još veća, mnogi poslodavci se slepo drže slova zakona (primenjujući copy/paste metodu) čak i onda kada im taj isti zakon daje mogućnost da slovo zakona promene u korist zaposlenih tako što će im priznati veći obim prava ili dozvoliti da prošire krug lica koja mogu ostvariti pravo odnosno po osnovu kojih se pravo može ostvariti.

Zakon o radu ostavlja mogućnost poslodavcu da opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi i druge slučajeve u kojima će zaposlenom odobriti odsustvo i širi krug lica – srodnike koji nisu navedeni ovim članom zakona i za druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca.

Ukoliko poslodavac ne iskoristi ovu mogućnost (a nije u obavezi da to učini) dolazimo u situaciju da zaposleni neće imati prava na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti ili smrti vanbračnog partnera, što je zaista apsurdno, nehumano i diskriminatorno, a iznad svega neustavno.

Na sreću, ima dosta poslodavaca koji i pored restriktivne norme omogućavaju zaposlenima da iskoriste ova prava. Tako u slučaju porođaja vanbračne partnerke i rođenja deteta, mogu npr. kao dokaz dostaviti izvod iz matične knjige rođenih za dete.

Sve ovo ne opravdava očiglednu zakonsku diskriminaciju i propust zakonodavca da uvrsti vanbračne partnere u red članova uže porodice jer oni fakat to jesu.

• mirovanja radnog odnosa (član 79.) – u slučaju upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, u kom slučaju pravo na mirovanje prava i obaveza koje se stiču na radu i po osnovu rada i pravo da se vrati na rad kod poslodavca, pored zaposlenog ima i njegov bračni drug. Vanbračni partner se ne spominje.
• isplate zaposlenom naknade troškova pogrebnih usluga (član 119.) u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, pri čemu se pod članovima uže porodice podrazumevaju bračni drug i deca zaposlenog. Vanbračni partner je opet nepravedno izostavljen i obespravljen.

Kako su posebni kolektivni ugovori uredili pravo vanbračnih partnera na plaćeno odsustvo

Kada je reč o posebnim kolektivnim ugovorima može se reći da pojedini predstavljaju svetlu tačku u pravnom mraku „nepriznavanja“ vanbračne zajednice.

Međutim i oni neujednačeno vrše priznavanje prava na plaćeno odsustvo vanbračnim partnerima. Pojedini ovo pravo priznaju u potpunosti za sve slučajeve, a pojedini samo delimično:

• Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, propisuje da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju porođaja vanbračnog partnera, koji živi u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim. S druge strane, ne priznaje pravo na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti i smrti člana uže porodice zaposlenog jer je to pravo rezervisano isključivo za bračnog druga, decu, braću, sestre, roditelje, usvojioce, usvojenike i staratelje.
• Poseban kolektivni ugovor za visoko obrazovanje sasvim suprotno od prethodnonavedenog,priznaje vanbračnim partnerima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti i smrti člana uže porodice, ali ne i u slučaju porođaja vanbračne partnerke.
• Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave priznajevanbračnim partnerima ovo pravo u potpunosti u svim slučajevima (porođaj, teža bolest i smrt).
• Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ne priznajevanbračnim partnerima pravo na plaćeno odsustvo ni u jednom slučaju ali im zato priznaje pravo na solidarnu pomoć, za slučaj: duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog; nabavke medicinsko-tehničkih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice; nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice; pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice. On vanbračne partnere svrstava u članove uže porodice kad je u pitanju soldarna pomoć ali ne i kada je u pitanju plaćeno odsustvo. Čudno. Za jedno pravo je vanbračni partner podoban, dok za drugo nije. Ako ovo nije diskriminacija, ne znam šta je. Isti propis, ista lica a različita prava.

Zakonska diskriminacija vanbračnih partnera

Bez zalaženja u društvene, kulturološke, sociološke i druge razloge ukorenjene u našem narodu u pogledu značaja bračne zajednice, ne sme se zanemariti nepobitna činjenica – da je vanbračna zajednica priznata i proklamovana Ustavom kao jednaka bračnoj zajednici.

Kako onda u pravnom poretku jedne države mogu da postoje zakonska rešenja koja su u međusobnoj koliziji ali i u koliziji sa ustavnim odredbama.

Oduzimanje i nepriznavanje osnovnih prava vanbračnim partnerima nije ništa drugo do čista zakonska diskriminacija protiv koje se ti isti zakoni bore ali očigledno neuspešno.

Nadam se da će u što skorije vreme doći do značajnih izmena po ovom pitanju i da će vanbračna zajednica biti mesto gde prava jesu ista. Za sve.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Irena Drča Autor

Diplomirani pravnik sa višegodišnjim iskustvom u oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i oblasti obrazovanja i vaspitanja. Borac za ljudska prava, istinu i pravdu. Žena sa stavom i principima. Ljubitelj prirode i baštovanstva. Zaljubljenik u umetnost i književnost. Porodično ispunjena žena i majka.