Treba mi za juče!

Ovaj tekst je nastao tako što mi je vlasnik i glavni urednik portala Moj Savetnik, u podne u utorak, pustio poruku: “Neću bez tebe novogodišnji Moj Savetnik. Spremi mi nešto do petka. Deadline četvrtak uveče.”
Prvo sam se samo nasmejala na poruku i ostavila telefon sa strane.
Posle ga pitam koja je tema, jer treba osmisliti, napisati,korigovati, lektorisati, a rok skoro „za juče“.
U novoj poruci napisa: “Ti možeš uvek da biraš….šta god voliš.”
(A kad mogu da biram, onda biram da pišem -ovako! 😊 )
…
Da bih mu napisala tekst u zadato vreme i pod zadatim uslovima, potrebno je da nam se debelo poklope interesi.
Njegov je verovatno, da dobije jedan netipičan tekst o prodaji ili razvoju prodaje (čime se inače bavim), da privuče pažnju, da dobije veći broj šerovanja sa portala, da promoviše ono što on radi (a vredi pogledati, iako me ne plaća za promociju: kadrovska.app!).
Moj interes bi bio da njegovi čitaoci saznaju da postoje mogućnosti, dostupne i drugačije: o prodaji, organizaciji i razvoju iste, a kojim se bavi moja kompanija.

I onda važeš. Kao uostalom svi, za skoro sve!
Vredi li se cimati oko toga, kad je već i poslednji sastanak za ovu godinu završen i ljudima je već dosta posla.

Vredi li taj članak vremena, truda, energije i u krajnjem, a ne manje bitnom, novca?!
Pošto vidite tekst, očigledno je da vredi i to – bez plaćanja.

Moji razlozi za pisanje su: zbog Andreje. Čoveka koji ima viziju, zna šta hoće, preskače prepreke koje mu iskaču, intrigira i dosledno promoviše svoj biznis. I to jeste ono tipično u prodaji, poslovanju – mi skoro uvek radimo nešto što i ne moramo, zbog ljudi!

Elem, kako je „treba mi za juče“ naš tipičan sindrom u poslovanju, napisaću zašto nam se najčešće to dešava.

Prvo, planiranje i naš mentalitet, nismo baš u ljubavi, jer ko će planirati u zemlji Srbiji, kada je sve neizvesno.

Da li je baš tako?
Nije, naravno.

Postoje predvidivi obrasci ponašanja kupaca i tržišta. Jer da ne postoje, ne bi ni razne platforme (Google, Facebook, Youtube,…) uzimale novac za oglašavanje vašoj ciljnoj grupi. A kako oni znaju koja je?

Skupljaju podatke.

I tu dolazimo do prvog zadatka, pre planiranja – gde i kako sistematizujete informacije o potencijalnim kupcima, kupcima, bivšim kupcima? Iz kojih branši su? Kakva je struktura kupaca, da li su to većinom mala i srednja preduzeće ili korporacije? Koji su najprodavanjiji artikli? Šta vole? Kakve su im navike, želje? Kako smo do njih dolazili? Da li su imali reklamacije? Na šta? Da li su uspešno rešene?
Pitanja je mnogo, podataka još i više! Ako naravno vodimo evidenciju. I ako je ta evidencija validna u realnom vremenu, jer se promene na tržištu i u kompanijama, dešavaju na dnevnom nivou.

Ako već imamo (validne i korisne) podatke, umemo li ih tumačiti?

Umemo li doneti odluke na osnovu njih? Ako već znamo kakve naš kupac ima projekte u planu, možemo li ih ukalkulisati u naše planove? Prepoznati frekvencije kupovina? Moguće potencijale? Poznajemo li procese rada kod kupaca? Možemo li predvideti moguća uska grla i kod kupca i u sopstvenoj kompaniji? Šta su najčešći razlozi za kupovinu do sada naših proizvoda: kvalitet, cena, usluga, ušteda vremena, smanjenje troškova, optimizacija poslovanja (psssttt, ovo niko ne zna šta je tačno, al’ dobro zvuči!)?

Strategija.

Još jedna moćna reč, dobra za impresioniranje drugih, a manje dobra kada je treba kreirati i raditi na njoj. Kada treba promeniti kurs i krenuti skroz drugačije. Kada treba priznati da ne znamo sve. Ili da ne znamo skoro ništa. Jer sutra je novi dan, nova nafaka, kako već se kaže u Bosni.
Strategijom treba da postavimo okvir za planiranje, jer planiranje nije ništa drugo već definisanje akcionih koraka po sektorima, poslovnim jedinicama ili zaposlenima, grupama proizvoda, u vremenu i sa svrhom. Sa ciljem koji treba da dostignemo.
A strategija zavisi i od dobavljača i od vremenskih uslova (npr.transport robe) i od politike i od poreske politike, kadrova, ma malih milion stvari. I ‘ajde ti sad budi pametan.
Naravno da će da boli glava! E, sad hoće li puno ili malo, to zavisi, vraćam se na početak – od dostupnih i sistematizovanih podataka.

I za kraj, najčešće pitanje jeste- Kako planirati saradnju s nekim ili naše učešće u prometu kod klijenta, kada ne želi da radi sa nama, ne treba mu, ima drugog dobavljača, skupo mu je?

Osnove prodaje:
Prikupite prvo podatke, analizirajte ih, napravite mini strategiju za tog kupca ili kupce iste veličine, iz iste branše i target će biti ispunjen.

Neće biti situacija – Treba mi za juče!

I biće sigurno jeftinije! 😊

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Sanja Đorđević Autor

Rođena te neke godine u Ludari u Banjaluci, živela, studirala na ETF-u, trenirala čak i karate do majstorskog zvanja, diplomirala u na BU trgovinu i marketing, zatim i Coaching na koledžu iz Vankuvera, radila u svojim i tuđim kompanijama, korporacijama, padala, ustajala, preseljavala se, testirala i sopstvene i tuđe granice. Majka jednog Čoveka koji živi svoje ideale. Sestra. Tetka. Partner. Dete. Prijatelj. Saradnik. Autor knjige Abeceda prodaje https://built4u.rs/abceda-prodaje/