Šta je regrutacija, a šta selekcija?

Posmatrajući HR procese, ova dva termina idu zajedno. Ali, da li postoji razlika između njih, ili ipak ne? Razlika postoji i ona je u procesu koji prolazi osoba koja zadužena za zapošljavanje ljudi u organizacijama. Termini ,, regrutacija’’ i ,, selekcija’’ se obično koriste tokom procesa zapošljavanja i mogu se čak i zameniti jedan sa drugim. Iako se oba termina mogu koristiti za postizanje istog krajnjeg cilja – pronalaženje i dovođenje visoko kvalifikovanih pojedinaca u tim – vrlo često se različito definišu.

Regrutovanje se odnosi na proces pronalaženja potencijalnih kandidata. Većinu vremena, regruteri dolaze do kandidata kroz različite kanale: online portale, lične kontakte i mreže. Iako regrutovanje može izgledati kao jednostavan proces, zapravo nije. Oni bi trebalo da imaju dovoljno relevantnih informacija o samoj poziciji i kompaniji,  da dobro razumeju  sama očekivanja radnog mesta, kao i kakav je idealni kandidat, odn. koje sposobnosti, veštine, iskustva ima. Nije svaki kanal ili društvena mreža pogodna za objavljivanje svih radnih mesta. Ponekad su to oglasne table na fakultetima, nekada u novinama, nekada preko mesnih zajednica, opštine … Zaista skoro nikada ne bude isti način gde se i kako pronalaze kandidati.

Čime se sve služe regruteri:

• Reklamama
• Preporukama zaposlenih
• Regrutskim bazama
• Promocijama i transferima
• Regruterskim mrežama /saradnjama sa drugim kućama, regruterima itd.
• Regruterskim događajima i umrežavanjem baza

Da bi znali gde, kada i kako da pronađu kandidate regruteri treba da:

1. izanaliziraju zahteve posla i samo radno mesto – od odgovornosti do zadataka, pa i idealnog kandidata – njegove sposobnosti, potrebne veštine i iskustvo; zatim, gde i kako, sa kime bi radio; razumevanje tematike posla i sl.
2. naprave dovoljno jasan i precizan oglas koji privlači adekvatne kandidate.
3. urade analizu adekvatnih kanala i vremena objave oglasa.
4. pronađu alternativne kanale privlačenja zainteresovanih kandidata.
5. umeju da upravljaju aplikacijama koje popunjavaju kandidati.
6. znaju kako da pregledaju i zaključuju na osnovu primljenih biografija.
7. urade proveru referenci.

Selekcija, s druge strane, ima za cilj da se pronađe kandidat koji u najvećoj meri odgovara zahtevima radnog mesta odn. kandidat koji se najbolje uklapa u zahteve radnog mesta, i to  po vrednostima, kompetencijama, sposobnostima, potencijalu, motivaciji, kvalifikacijama…

Proces selekcije najčešće ima nekoliko koraka:

1. Predselekcija – čitanje CVijeva i donošenje prve odluke o kandidatima
2. Testiranje – znanja, sposobnosti, ličnosti, kompetencija… sa ciljem boljeg upoznavanja kandidata koji su prošli u ovaj krug
3. Intervjui bazirani na kompetencijama  – uključuje dublje i detaljnije gledanje na kandidate i u ovom procesu može da doći  i do finalnog kruga, tačnije odabira kandidata.
4. Finalni intervju

Čime se sve služimo kroz selekciju:

• Preliminarni intervju
• Psihometrijski testovi
• Testovi veština
• Testovi uklapanja u tim i organizacionu kulturu
• Intervjui baziran na kompetencijama sa menadžmentom i timom
• Reference i slične provere.

Ako bi napravili tabelu da uporedili regrutaciju i selekciju, ona bi mogla da izgleda ovako:

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Please leave this field empty

Unesite svoj email *

Politika privatnosti

Proverite svoje mail sanduče za potvrdu prijave ✅

Sara Đulčić

Od prvih studentskih dana se bavila organizacijom brojnih projekata, humanitarnih akcija, konferencija i imala je priliku da se bavi međuljudskim odnosima u studentskim organizacijama. Pouzdana, disciplinovana i vredna, uvek je bila usmerena na rešavanje problema studenata zato je i pune četiri godine bila član Saveta Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Pored računovodstva i finansija na kojima je ostvarila fokus tokom studija, kroz studentske organizacije razvila je brojne veštine i probudila interesovanje za marketingom i HR-om. Svoje slobodno vreme provodi uživajući u umetnosti i sportu. Diplomirani je ekonomista-računovodstvo i za poslovne finansije. „Ljudi joj veruju. Složićete se da je poverenje u prodaji jako važan momenat. Njenom prodornošću i proaktivnošću nastoji da doprinese svom timu i kompaniji. “