Sistematizacija radnih mesta

Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta je opšti akt poslodavca kojim se uređuje unutrašnja organizacija rada i sistematizuju radna mesta u konkretnoj kompaniji.

Sistematizacija je zakonom predviđena obaveza, ali i važan akt koji jednoj firmi može da pomogne u smislu bolje organizacije poslova.

Ko ima obavezu donošenja Pravilnika o sistematizaciji?

Prema odredbama Zakona o radu, svaki poslodavac koji ima više od 10 zaposlenih ima obavezu da donese Pravilnik o sistematizaciji. Kada firma zapošljava manji broj zaposlenih (10 ili manje od 10 lica) sistematizacija nije obavezna.

Kada se koristi izraz poslodavac ne misli se samo na privredna društva, već i na državne ustanove, zdravstvene i i prosvetne ustanove, udruženja, zadruge, fondacije itd.

Pod pojmom zaposlenog se podrazumevaju radno anažovani koji imaju zaključen ugovor o radu.

Ko donosi Pravilnik o sistematizaciji?

Pravilnik o sistematizaciji donosi direktor, preduzetnik ili drugo lice koje ima ovlašćenje za to (na osnovu zakona ili opšteg akta).

Šta se reguliše Pravilnikom o sistematizaciji?

Zakon o radu predviđa minimalne uslove koje treba ispoštovati u pogledu sadržaja sistematizacije.

To znači da je poslodavcu ostavljena široka sloboda da kreira sistematizaciju prema njegovim potrebama i prema zahtevima posla.

Sistematizacijom se uređuju:

• organizacioni delovi kod poslodavca (sektori, službe i dr.)
• radna mesta sa opisom poslova
• kvalifikacije koje su potrebne za obavljanje poslova (vrsta i stepen stručne spreme koja se zahteva za neko radno mesto)

Takođe, sistematizacijom se uređuju i drugi posebni uslovi koji se zahtevaju za rad na određenoj poziciji. To mogu biti različita znanja i veštine (poznavanje stranog jezika, vozačka dozvola, radno iskustvo, setifikati, licence itd.).

Sistematizacija može da sadrži i broj izvršilaca, tj.podatak koliko osoba se zapošljava na određenom radnom mestu, ali to nije zakonom obavezan elemenat.

Prilikom izrade sistematizacije nije uvek ni praktično unositi ovaj elemenat. Na primer, firma koja se bavi proizvodnjom planira da u početku zaposli određeni broj tehnologa i određeni broj radnika u proizvodnji, ali taj broj kasnije može rasti ili varirati. Ako se unese tačan broj izvršilaca za određeno radno mesto onda bi u slučaju svake promene trebalo donositi anekse kojima se menja sistematizacija.

Kod izrade sistematizacije važno je ispoštovati određene formalnosti. Tako, Zakon o radu kaže da za rad na određenim poslovima izuzetno mogu da se predvide najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja. To bi značilo da je poželjno da se za određeno radno mesto predvidi samo jedan stepen stručne spreme određenog obrazovanja (npr. VII stepen stručne spreme, inženjer tehnologije). Izuzetno, ako je to u skladu sa određenim radnim mestom mogu da se predvide najviše dva i to uzastopna stepena (npr. VII ili VI stepen stručne spreme tehnološkog usmerenja).

Šta sadrži pravilnik o sistematizaciji?

Uopšteno, Pravilnik o sistematizaciji ima sledeće celine:

• uvodni deo
• sistematizacija organizacionih jedinica
• sistematizacija radnih mesta sa opisima radnih mesta
• završne odredbe
• prilozi (dodaci)

Pored ovih delova, sistematizacijom mogu da se preciziraju još neka pitanja, recimo način na koji su uređeni radni odnosi kod poslodavca (kako se zasniva radni odnos, koja dokumentacija je potrebna prilikom zasnivanja radnog odnosa, kako se dokazuju određeni uslovi za rad (sertifikati, diplome, uverenja), kako izgleda stručna praksa, pripravnički staž, volontiranje, kako može prestati radni odnos itd.

U uvodnom delu sistematizacije navode se formalni elementi:

• naslov i sadržaj pravilnika
• ko donosi pravilnik
• pozivanje na zakon i opšti akt na osnovu kojeg se pravilnik donosi
• šta se definiše sistematizacijom
• objašnjenje značenja pojedinih pojmova (šta je radno mesto, posao, radni zadaci itd.)

Sledeći deo sistematizacije je sistematizacija organizacionih delova gde se uređuje unutrašnja organizaciona struktura. Ovde se definišu organizacioni delovi u jednoj firmi (to mogu biti direkcije, sektori, službe i sl.) i precizira opis poslova koji se obavljaju u okviru tih organizacionih celina.

Recimo, firma koja se bavi proizvodnjom kancelarijskog materijala imaće sledeće sektore: sektor za nabavku, proizvodnja, prodajni sektor, marketing, finansijski sektor, opšti sektor i sl. Svaki od tih sektora ima određenu funkciji i u svakom od njih se obavljaju određeni poslovi.

Organizacioni delovi se slikovitije mogu prikazati putem šematskog prikaza (organogram) koji je često sastavni deo sistematizacije.

Sledeći deo sistematizacije je sistematizacija radnih mesta i to je ujedno najvažniji deo sistematizacije.

U okviru svakog sektora definišu se konkretna radna mesta i poslovi koji će se obavljati na nekom radnom mestu. Poslovi koje podrazumeva određeno radno mesto čine tzv. opis posla. Tako, svako radno mesto ima svoj naziv, detaljan opis poslova, uslove koji se zahtevaju za obavljanje poslova na to radnom mestu u pogledu stepena i vrste stručne spreme, radno iskustvo koje se zahteva, veštine i znanja i sl.

Sistematizacija radnih mesta je često prikazana u vidu tabela gde se mogu slikovito prikazati radna mesta, sa opisom poslova i svim drugim podacima.

Završni deo sistematizacije je formalni deo koji sadrži: datum stupanja Pravilnika na snagu, način na koji ce se rešavati eventualni sporovi i sl.

Sistematizacija može da sadrži priloge (dodatke) kao što su: organizaciona šema firme (organogram), nabrojani nazivi radnih mesta u firmi, opisi poslova i sl.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Brankica Srdić Autor

Diplomirani pravnik sa radnim iskustvom u oblasti pravnog i HR konsaltinga. Baveći se radnim odnosima susretala se sa različitim nedoumicama zaposlenih i veruje da je najbolji način da se sopstvena prava zaštite, njihovo dobro poznavanje i edukacija. Večiti zaljubljenik u muziku, prirodu i putovanja.