Retroaktivna primena prava na isplatu jubilarne nagrade

Jedno od pitanja koje već duže vreme zaokuplja javni sektor, pre svega prosvetu (a pre toga i zdravstvo), jeste mogućnost retroaktivne primene odredbi posebnih kolektivnih ugovora kojima se uređuje pravo na isplatu jubilarne nagrade.

Naime, Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Sl. glasnik RS“, br. 21/2015, 16/2018-sporazum, 8/2019-sporazum, 92/2020, 27/2022-sporazum i 123/2022 – u daljem tekstu: PKU) počeo je da se primenjuje 12.11.2022. godine. Njime je kao novina utvrđeno sticanje prava na isplatu jubilarne nagrade za 40 godina rada ostvarenog u radnom odnosu:

„Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30, 35 ili 40 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.“.

Glavna dilema koja se javila sa danom njegove primene jeste, da li pravo na isplatu jubilarne nagrade imaju i oni zaposleni koji su pre početka njegove primene, ali u toj kalendarskoj godini (2022.), navršili 40 godina rada ostvarenog u radnom odnosu? Ovu dilemu je stvorila upravo formulacija „u godini kada navrši“ pa su se zaposleni na nju pozivali prilikom isticanja zahteva za isplatu prava na jubilarnu nagradu jer su smatrali da su jubilarnih 40 godina navršili u 2022. godini, iako je to bilo pre početka primene PKU koji ovo pravo utvrđuje.

Ništa ne bi bilo sporno u celoj problematici da su se pravna načela primenjivala na sve zaposlene bez izuzetka, onako kako treba i kako je jedino ispravno. Međutim, komisija zadužena za praćenje primene i davanje autentičnih tumačenja PKU, napravila je pravu pometnju svojom odlukom (donetom 2015. godine), kojom je dozvolila retroaktivnu primenu odredbi posebnog kolektivnog ugovora iako ni tada, kao ni sada, nije bilo osnova za tako nešto.

Na taj način otvorila je prostor za masovne sporove u budućnosti jer kako objasniti zaposlenom da sada nema prava na ono na šta je drugi zaposleni, u istoj pravnoj situaciji, imao prava pre samo par godina, na osnovu odluke pomenute komisije. Jedina razlika je ta što se tada razmatralo pitanje isplate za navršenih 35 godina rada, sve ostalo je isto.

Sporna odluka koja je uvela retroaktivnost na velika vrata

Odluka koja je napravila pometnju u prosveti i na koju se mnogi zaposleni danas pozivaju kako bi dokazali da imaju pravo na isplatu jubilarne nagrade, iako su ih navršili pre stupanja na snagu važećeg PKU, jeste Odluka Komisije za tumačenje PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika od 11.06.2015. godine:

„…Imajući u vidu da se jubilarna nagrada isplaćuje zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30 ili 35 godina rada ostvarenog u radnom odnosu, zaposleni ima pravo na isplatu jubilarne nagrade za navršenih 35 godina rada u radnom odnosu bez obzira na to što ih je navršio 5. februara 2015. godine, a Poseban kolektivni ugovor stupio na snagu 5. marta 2015. godine.“.

Iako su nakon ove odluke donošene suprotne odluke (doduše u zdravstvu, ne u prosveti), to nije sprečilo zaposlene da zatrpaju škole zahtevima za isplatu jubilarne nagrade, iako na to nemaju pravo.

I ne samo što je komisija tada pogrešila i odobrila isplatu na koju zaposleni tada nisu imali pravo, nego je ta odluka kamen spoticanja za odlučivanje šta i kako sada ali i ubuduće.

Jedinice lokalne samouprave neujednačeno postupaju, tako što neke isplaćuju jubilarne nagrade, dok druge tvrde da zaposleni nemaju pravo na isplatu. Sindikati upiru i zalažu se za isplatu prava pozivajući se na spornu odluku iz 2015. godine, pri čemu ističu da personalna rešenja ne mogu da utiču na tumačenje propisa i da promena članova komisije nije opravdanje za drugačiju odluku, te da će zaposleni pravdu potražiti na sudu ako ne dođe do promene stava vlasti.

Resorno ministarstvo se lomi i ne zna koji stav da zauzme jer kako sad objasniti zaposlenima da isplata nije moguća a pre samo 8 godina jeste bila. Kako priznati da je Komisija tada pogrešila i šta onda sa svim tim sredstvima koja su neosnovano isplaćena.

Komisija za tumačenje PKU je 8.12.2022. godine održala sastanak kako bi protumačila sporno pitanje i donela odluku ali u tome nije uspela zbog neslaganja članova i nemogućnosti postizanja konsenzusa. U sastavu pomenute komisije, pored predstavnika Ministarstva prosvete, nalaze se i predstavnici Ministarstava finansija, pravde, državne uprave i lokalne samouprave i četiri predstavnika reprezentativnih sindikata u obrazovanju.

Retroaktivna primena PKU nije moguća

Što se mene tiče, nemam dilemu. Retroaktivna primena PKU nije moguća jer se njegove odredbe ne mogu primeniti na slučajeve koji su se desili pre njegovog stupanja na snagu. Njegove odredbe mogu važiti samo za ubuduće (pro futuro), od trenutka njihovog stupanja na snagu. Nemaju povratno dejstvo jer u suprotnom dolazi do povrede pravnih načela i narušavanja pravne sigurnosti. Stvara se nepoverenje građana u pravni sistem i neujednačeno se postupa što dovodi do pravne neizvesnosti.

Još jedna činjenica koja ide u prilog iznetom jeste da se sredstva za isplatu jubilarnih nagrada u prosveti unapred namenski opredeljuju u budžetu jedinica lokalnih samouprava za narednu kalendarsku godinu, na osnovu evidencije zaposlenih koju vode i dostavljaju škole nadležnim službama jedinice lokalne samouprave. To bi u konkretnom slučaju značilo da su za zaposlene koji ističu zahtev za isplatu jubilarne nagrade za 40 godina rada sredstva morala biti opredeljena unapred. Kako opredeliti sredstva za zaposlene, kada u tom momentu nije ni bilo poznato da će doći do izmena propisa i uvođenja isplate jubilarne nagrade za 40 godina rada. 

Da retroaktivna primena nije moguća složilo se i Ministarstvo zdravlja, u svom mišljenju br. 072-00-00348/2019-05 od 5.04.2019. godine:

„…Komisija za praćenje primene i davanje autentičnih tumačenja PKU-a na sednici koja je održana 1. marta 2019. godine, razmatrajući pitanja koja se odnose na primenu člana 104. PKU-a, zauzela stav da nije moguća retroaktivna primena ove odredbe, iz čega sledi da pravo na jubilarnu nagradu za 40 godina rada provedenih u radnom odnosu imaju oni zaposleni koji su u toku 2019. godine navršili 40 godina rada.“.

Identičan stav, od strane istog ministarstva, zauzet je ponovo tri godine kasnije, u mišljenju br. 110-00-00007/2021-05 od 1.04.2022. godine.

I za kraj najvažnije, da retroaktivna primena nije moguća istakao je i Ustavni sud u Odluci, br. Už-3861/2016 od 22.02.2018. godine, u kojoj se između ostalog navodi:

„…Ustavni sud smatra da se ne sme zanemariti činjenica da je PKU počeo da se primenjuje 5. juna 2010. godine, tačnije da isti nije važio u momentu kada je podnositeljka ustavne žalbe navršila 30 godina rada u zdravstvenim ustanovama, što se konstatuje u obrazloženju prvostepene presude. Podnositeljka ustavne žalbe svoj tužbeni zahtev zasniva upravo na odredbi člana 107. stav 5. PKU, smatrajući da je, bez obzira na to što je PKU počeo da se primenjuje 5. juna 2010. godine, Komisija iz člana 152. stav 1. PKU proširila njegovo dejstvo i na period pre toga. Ovakvo tumačenje mišljenja Komisije od 5. decembra 2011. godine, po oceni Ustavnog suda, nije ustavnopravno prihvatljivo jer je očigledno da Komisija nije bila ovlašćena da utvrdi retroaktivnu primenu PKU, već samo da odgovarajućim autentičnim tumačenjima omogući nesmetanu primenu u periodu njegovog važenja.“.

Ako sumiramo sve izneto, sasvim je jasno da nema prostora za bilo kakvu polemiku i pravna tumačenja. Kao što reče Ustavni sud, Komisija nije ovlašćena da utvrđuje retroaktivnu primenu PKU, već samo da odgovarajućim autentičnim tumačenjima omogući nesmetanu primenu u periodu njegovog važenja. Dakle, nesmetanu primenu u PERIODU NJEGOVOG VAŽENJA. Tačka.

Irena Drča Autor

Diplomirani pravnik sa višegodišnjim iskustvom u oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i oblasti obrazovanja i vaspitanja.