Reeksport i dropšiping iz ugla srpskih propisa

Poslednjih nekoliko godina su reeksport i dropšiping veoma popularne biznis teme i ujedno modeli poslovanja širom sveta, ali i u Srbiji. Činjenica da ne morate da posedujete ili rentirate skladište i držite robu na stanju zaliha je sigurno mnogima poslužila kao okidač da se upuste u bavljenje ovakvim oblicima trgovine. Naravno, nisu svi pokušaji bili podjednako uspešni, ali značajan je broj onih koji su na vreme iskoristili sve prednosti, a s druge strane  minimizovali mane ovih biznis modela i posledično napravili profitabilne i održive sisteme.

Šta je reeksport?

Iako sam termin reeksport nije definisan važećim srpskim propisima, pod reeksportom se smatra kada domaće lice kupuje određenu robu u inostranstvu i istu potom prodaje i isporučuje kupcu u inostranstvu, u državi u kojoj je roba kupljena ili nekoj drugoj stranoj državi.

U zavisnosti od toga da li roba ulazi u carinsko područje Srbije i u kojem carinskom postupku se nalazi, možemo razlikovati nekoliko vrsta reeksporta. Osnovna podela koja se sreće u praksi je podela na direktni i indirektni reeksport.

Direktnim reeksportom smatra se kupovina dobara u inostranstvu i isporuka istih dobara u inostranstvu, bez njihovog ulaska u carinsko područje Srbije, ili otpremanje dobara iz jedne u drugu stranu državu preko teritorije Srbije u postupku tranzita. Stoga uslovno možemo razlikovati dve podvrste direktnog reeksporta u zavisnosti da li roba prelazi preko carinskog područja Srbije u postupku tranzita ili ne.

Indirektni reeksport podrazumeva nabavku dobara

u inostranstvu, unos te robe u carinsko područje Srbije bez stavljanja u slobodan promet i njeno ponovno otpremanje u inostranstvo. Unos robe u carinsko područje Srbije se odvija ili kroz postupak carinskog skladištenja, u kom slučaju roba može, ali i ne mora da promeni vlasnika ili kroz postupak aktivnog oplemenjivanja ili dorade – tzv. reeksportna dorada.

Kada je u pitanju reeksport, ovakav vid spoljnotrgovinskog poslovanja je uređen članom 39. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju kojim je propisano da domaće lice robu kupljenu u drugoj državi ili carinskoj teritoriji ne mora da: (i) uveze ako se ta roba, na osnovu ugovora, neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju ili (ii) stavi u slobodan promet, ako se ta roba nakon sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije.

Naše zakonodavstvo je tako jasno podržalo direktni reeksport i potrebu domaćih privrednika da robu kupljenu u inostranstvu direktno isporučuju u inostranstvo bez dopremanja u Srbiju, čime ostvaruju značajnu uštedu u vremenu isporuke i novcu potrebnom za transport i carinske postupke.

Šta je dropšiping?

Iako poslednjih godina predstavlja jedan od najpopularnijih modela online poslovanja, mnogi se još uvek nisu upoznali sa opštim detaljima u vezi sa dropšipingom.

Srpskim Zakonom o trgovini su tri (3) kategorije elektronske trgovine posebno definisane, kako sledi:

• Internet prodavnica, kao prodaja robe/usluga preko elektronske prodavnice,

• E-commerce platforma, kao prodaja robe/usluga preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače, i

• Dropšiping elektronska prodaja, kao prodaja robe preko elektronske prodavnice ili preko elektronske platforme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču direktno od proizvođača/veletrgovca.

Razlika prva dva oblika e-trgovine i dropšipinga se bazira na tome da dropšiperi uopšte ne dolaze u kontakt sa robom, već porudžbine koje dobijaju direktno prosleđuju proizvođačima ili trgovcima zajedno sa nalogom na koju adresu treba da isporuče robu.

Dakle, suština dropšipinga je da određeni trgovac ima robu koja je samo vidljiva na njegovom vebsajtu i da ništa od te robe ne drži kod sebe na lageru. Kada primi narudžbinu od svog kupca, on kupuje tu robu od proizvođača ili neke druge strane, i to lice potom isporučuje robu direktno kupcu. Dropšiper praktično nikada fizički ne dodirne robu koju prodaje. Bavi se isključivo web marketingom, odnosno dovođenjem potencijalnih kupaca na svoju elektronsku prodavnicu/platformu. S druge strane, robu i lager ima neko drugi (npr. proizvođač) i sa tim licem dropšiper usko sarađuje, jer se ono bavi pakovanjem i slanjem paketa na adrese kupaca.

Sličnosti i razlike reeksporta i dropšipinga?

Iz gorenavedenog se može zaključiti da direktni reeksport i dropšiping imaju određenih sličnosti, s obzirom da se u oba slučaja vrši promet robe koja nije ušla u carinsko područje Srbije. Glavna razlika je u tome što je dropšiping za nijansu kompleksniji model poslovanja od direktnog reeksporta, zbog dodatnih obaveza u vezi sa upravljanjem e-prodavnicom/platformom i njenom što boljem web oglašavanju.

Takođe treba istaći da nema smetnji da se reeksportom i dropšipingom bave i preduzetnici, isto kao i privredna društva.

Kakav je PDV tretman transakcija, kada se trguje robom koja ne ulazi u carinsko područje Srbije?

U ovom slučaju treba primeniti zakonska pravila koja se odnose na određivanje mesta prometa dobara.

Prema odredbi člana 11. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV, mestom prometa dobara se smatra mesto u kojem se dobro nalazi u trenutku slanja ili prevoza do primaoca ili, po njegovom nalogu, do trećeg lica, ako dobro šalje ili prevozi isporučilac, primalac ili treće lice, po njegovom nalogu.

Prema tome, u slučaju kada domaće lice – obveznik PDV vrši promet dobara koja je nabavio u inostranstvu i prodaje ih nekom licu u inostranstvu, pri čemu ta dobra ne ulaze u carinsko područje Srbije, promet tih dobara se ne smatra predmetom oporezivanja PDV.

Stoga se u računu koji domaće lice – obveznik PDV izdaje svom ino-kupcu kao primaocu dobara u ovom slučaju navodi da predmetni promet nije predmet oporezivanja PDV u skladu sa odredbom člana 11. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV.

Na kraju bismo dodatno ukazali da s obzirom da u ovakvoj vrsti spoljnotrgovinskog posla domaće lice ne dolazi u fizički kontakt sa robom, već se sve obavlja na osnovu pisane dokumentacije, važno je da robu do zemlje ino-kupca osim računa domaćeg lica prate i druga relevantna dokumenta (ugovori, narudžbenice, tovarni list, i dr.).

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Goran Ćiraković

Goran Ćiraković je advokat i osnivač advokatske kancelarije GCLegalTax koja je specijalizovana za pružanje usluga iz oblasti poreskog prava. Tokom dugogodišnje karijere je pružao pravnu i poresku podršku velikom broju domaćih i stranih privrednih društava u vezi sa njihovim tekućim poslovanjem, investicijama i projektima u Republici Srbiji. Član je Advokatske komore Beograda i Srpskog fiskalnog društva – nacionalnog ogranka Međunarodne Fiskalne Asocijacije (IFA).