Radionica “prevencija uznemiravanja na radu” – zašto je bitna?

Obuka o uznemiravanju na radnom mestu je važna za sve sisteme, jer pomaže u stvaranju bezbednog radnog okruženja sa poštovanjem za sve koji tu rade. Uznemiravanje/pravljenje nelagode bilo koje vrste, bilo da je zasnovano na rasi, polu, starosti, seksualnoj orijentaciji ili bilo kojoj drugoj zaštićenoj grupi, je protivzakonito i može imati ozbiljne posledice i za žrtvu i za počinioca. Ove forme nasilja su regulisane zakonom. Manje poznati i ne pokriveni delovi zlostavljanja na radu psihičko i emotivno.

Maltretiranje ili bullying je oblik agresivnog ponašanja koje je namerno i uključuje neravnotežu moći ili snage. Može imati mnogo oblika, uključujući i fizičko, verbalno ili emocionalno zlostavljanje. Bullying se često ponavlja tokom vremena i može imati ozbiljne negativne efekte na žrtvu, uključujući fizičku i emocionalnu štetu, smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje i poteškoće u funkcionisanju na poslu.

Ulazim u jednu maloprodajnu radnju i zatičem scenu. Zaposleni, radi kao kasir, njegov nadređeni ga kritikuje i omalovažava. Dok koračam ka njima okrećem se i primećujem da su i drugi zaposleni tu. Na trenutak mi je prošla misao da su možda svi zajedno napravili neki problem, a onda čujem reči i čitavu problematiku.

Mogu reći samo da ovolike grdnje su apsolutno nepotrebne. Dečko je gledao dole, pomera ruku levo – desno i crveneo. Veoma sličnu reakciju su imali i ostali zaposleni. Šef me pogleda i izađe negde. Okrenula sam se prema kasiru, stavila svoje svari i onda glasno sve upitala

• jeste li ok ljudi?; na šta devojka negde iza voća odgovori
• ih nama je ovo redovno, samo ga pustimo i posle se on smiri
• koliko je to „redovno“?;
• svaki dan; uključi se drugi neki čovek

Redovno je izloženi ovim verbalnim napadima, čestim kritikama i prozivkama. Takođe je poznato da menadžer daje pogrdne komentare o izgledu i ličnom životu zaposlenog. Zaposleni je ovo ponašanje prijavio ljudskim resursima, ali ništa nije preduzeto.

Maltretiranje se može desiti u bilo kom okruženju, uključujući i kada zaposleni radi kod klijenta, ni jedno okruženje nije pošteđeno bilo to na javnim mestima poput restorana, pozorišta, bazenima, trgovima itd.

Na radnom mestu, maltretiranje može imati oblik verbalnog ili fizičkog zlostavljanja, zastrašivanja ili izolacije zaposlenog. To takođe može uključivati širenje glasina ili manipulisanje radnim zadacima na način koji ima za cilj da ponizi ili povredi žrtvu. Povišen ton i upotreba fizičke prednosti su takođe jedan veoma visok nivo bullying-a.

Konstantno kukanje, žaljenje na zaposlene ili na menadžere, nerad i ignorisanje mailova, ljudi, zadataka je najmanje prepoznat deo zlostavljanja na radu. Konstantno ignorisanje zadata ili radim šta mi se sviđa je isto deo maltretiranja. Prikupljanje ljudi i oformljavanje klanova protiv firme/direktora/drugih zaposlenih je i dalje deo maltretiranja koje odrasli nažalost još uvek rade. Širenje laži i klevete, kao i interpretacije o događajima koje za ishod imaju da se drugi pobune protiv nekoga je deo bullyinga.

Za poslodavce je važno da preduzmu korake da spreče maltretiranje na radnom mestu i da imaju politike i procedure za njegovo rešavanje kada se ono desi. Ovo može uključivati pružanje obuke zaposlenima o ovom pitanju i uspostavljanje procesa za ljude koji rade za jednu organizaciju da prijave slučajeve maltretiranja. Takođe je važno da poslodavci ozbiljno shvate sve prijave o maltretiranju i da preduzmu odgovarajuće disciplinske mere kada je to potrebno. Poenta je da se stavi do znanja da je određeno ponašanje primećeno i da niko ne želi da ga podrži. Cilj nije da se osudi osoba, već da se podrži drugačije bolje (asertivnije, konstruktivnije, podržavajuće…) ponašanje, strategije kako doći do toga je zaista izbor i preferencija sistema.

Pored pravnih implikacija, uznemiravanje može imati i negativan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje zaposlenog, kao i na njihov radni učinak.

Organizacija radionica o uznemiravanju na radnom mestu, poslodavcu mogu da pomognu u sprečavanju zlostavljanja na radu, pružajući zaposlenima znanje i alate koji su im potrebni da prepoznaju i prijave kada se dogodi. Ovo može pomoći u stvaranju pozitivnije i produktivnije radne kulture i sprečavanju skupih pravnih sporova.

Radionica o uznemiravanju na radnom mestu može pomoći da se zaposleni edukuju o njihovim pravima i obavezama prema zakonu, kao i o pravilima i procedurama koje postoje za rešavanje problema uznemiravanja. Ovo može pomoći da se svi zaposleni osećaju prijatno i podržano na radnom mestu.

Obuke o prevenciji uznemiravanja na poslu su kratke, ali efektivne. Osvešćuju sve ljude unutar firme koliko je bitan rad na sebi i u kom segmentu je potrebno da se razvijaju. Radionice imaju za cilj veću podršku, razumevanje i veću timsku saradnju.

Šta nije uznemiravanje na poslu:

• Ventilisanje ili filtriranje – kada se jednom obratimo kolegi ili saradniku sa problemom ili situacijom. Ako se ponavlja „ventilisanje“ konstantno pričajući o istom događaju i nedostatku reakcije ka rešenju to može da prestavlja da se kreira trač ili da se oformljava grupa koja će sabotirati.
• Kada neko ima burnu reakcijom jednom – može biti ispad ili nešto slično.
• Kada se zaboravi jednom zadatak.
• Ako se neka nelagoda desila jednom i više se nije ponavljala.
• Feedback sa činjenicama i jasnim usmerenjem da se stane sa nekim ponašanjem.
• Traženje pomoći.
• Kada se pogrešno protumači zavođenje.
• Nepridavanje na važnosti emotivnoj reakciji.
• ….

Uvođenje radionice u organizacije je nužno ako želite bolje okruženje, veći profit i saradnju.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Lidija Miljković Autor

Lidija je Value builder Consultant u Balance Consulting-u i sa svojim klijentima trenutno radi na njihovim internim onboarding i liderskim treninzima. Razvila je svoj program za C level i HR - „Organizacija kao organizam“. Najveće iskustvo i znanje je stekla radeći kao HR za Walt Disney kompaniju. Ona je NLP trener, završila je menadžment, radila je sa preko 50 različitih nacionalnosti i trenutno je više od 15 godina u HR-u. Njena najveća inspiracija je deljenje znanja. Lidijine oblasti ekspertize su organizaciona kultura i razvoj liderskih veština.