Koja su moja prava za vreme praznika?

Materija praznika regulisana je Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji kao i Zakonom o radu.

Kada govorimo uopšteno o praznicima razlikujemo:

• državne i verske praznike koji se praznuju neradno (zaposleni može da odsustvuje sa posla i ima pravo na odgovarajuću naknadu zarade);
• državne i verski praznike koji se praznu radno (radi se i na prigodan način obeležava sećanje na neki događaj ili ličnost).

Državni neradni praznici u Srbiji su:

• Nova godina – 1. i 2. januar
• Sretenje ili Dan državnosti Srbije – 15. i 16. februar
• Praznik rada – 1. i 2. maj
• Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11.novembar

Verski praznici su:

• Prvi dan pravoslavnog Božića – 7. Januar
• Vaskršnji praznici (od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa) – 6, 7, 8, 9. april

Pored toga, s obzirom na veroispovest, zaposleni imaju pravo da ne rade u sledeće dane:

• pravoslavci – na prvi dan krsne slave
• katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru
• pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama
• pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura 

Ako zaposleni želi da odsustvuje sa rada na dan verskog praznika o tome treba da obavesti poslodavca. Bilo bi dobro da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, služba za ljudske resurse kod poslodavca pribavi od zaposlenog podatke o danu kada se može očekivati da će zaposleni odsustvovati sa posla zbog krsne slave, odnosno katoličkog Božića, odnosno drugog verskog praznika (u zavisnosti od toga kako se zaposleni izjasni). Tako poslodavac ne može zaposlenom uskratiti pravo da odsustvuje sa posla u dane verskih praznika, jer je prethodno obavešten da ih zaposleni praznuje. Izuzetak bi bila situacija kada je neophodno da se na taj dan radi zbog organizacije i tehnologije procesa rada.

Pored državnih praznika koji se praznuju neradno, imamo i državne praznike koji se praznuju radno:

• Sveti Sava – Dan duhovnosti (27. Januara)
• Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (22. aprila)
• Dan Ćirila i Metodija – Dan slovenske pismenosti (24.maj) kao novi državni radni praznik od 2018.godine
• Vidovdan – spomen na Kosovsku bitku (28. juna)
• Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu (21. oktobra)

Šta se dešava kada državni praznik koji se praznuje neradno pada u vreme vikenda?

Vezano za državne praznike važno je napomenuti: ukoliko jedan od datuma državnog praznika koji je neradan „pada“ u nedelju, tada se on pomera i ne radi se prvog narednog radnog dana. Ukoliko pak, pada u subotu – ne primenjuje se sistem „prenošenja“ na prvi radni dan.

Takođe, treba napomenuti da se ovaj sistem prenošenja ne primenjuje na verske praznike.

Razlika između državnih i verskih praznika

Ako zaposleni želi da odsustvuje sa rada na dan verskog praznika, u obavezi je da o tome obavesti poslodavca.

Poslodavac ne može zaposlenom da uskrati pravo da odsustvuje sa rada u dane verskih praznika ukoliko je obavešten da ih zaposleni praznuje, sem u situaciji kada je neophodno usled organizacije i tehnologije procesa rada da zaposleni na taj dan radi.

Međutim, sa druge strane ako zaposleni svojom voljom ne želi da odsustvuje sa rada na dan svog verskog praznika i ukoliko radi, nema pravo na uvećanu zaradu za rad na taj dan (za razliku od državnih praznika).

Kao što smo rekli, za razliku od državnih praznika, sistem „prenošenja“ se ne može primenjivati kod verskih praznika.

Isto tako, ako prvi dan krsne slave pada u subotu ili nedelju zaposleni ne može po tom osnovu odsustvovati sa posla u ponedeljak.

Naknada zarade i uvećana zarada

Vezano za praznike zaposleni u određenim situacijama ima pravo na naknadu zarade tj.na uvećanu zaradu, i to:

• ako zaposleni ne radi na dan praznika – ima pravo na naknadu zarade;
• ako zaposleni radi na dan praznika – ima pravo na uvećanje zarade.

Zarada zaposlenog sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Zaposleni koji odsustvuje na dan praznika koji je neradni dan ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (član 114 Zakona o radu).

U prosečnu zaradu za prethodnih 12 meseci računaju se sva primanja koja čine zaradu (osnovna zarada, učinak, bonusi i nagrade, topli obrok, regres i druga uvećanja zarade).

Pravo na naknadu zarade zaposleni ima samo ako praznik padne u dane koji su inače njegovi radni dani prema rasporedu njegovog radnog vremena (imajući u vidu raspored njegovog radnog vremena tj.da li je petodnevni, šestodnevni, smenski rad i dr.)

Zaposleni koji je radio na dan državnog praznika koji je neradni dan ima pravo na uvećanu zaradu bez obzira na ugovorenu fiksnu mesečnu zaradu.

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini koja je utvđena opštim aktom i ugovorom o radu za rad na dan praznika koji je neradan dan – najmanje 110 % od osnovice. (čl.108 Zakona o radu). Dakle, ako je zaposleni, zbog prirode posla ili organizacije procesa rada, radio na dan praznika koji je neradan dan, tada je ostvario pravo na uvećanu zaradu

Treba napomenuti da zaposleni koji svojom voljom želi da radi na dan svog verskog praznika nema pravo na uvećanu zaradu za rad na taj dan.

Pored toga, zaposleni koji radi na dan praznika, pored uvećane zarade za rad na dan praznika ima pravo i na druga uvećanja zarade u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu ukoliko su ispunjeni uslovi za ostvarivanje tih prava (npr. uvećanje zarade za rad noću, uvećanje zarade za prekovremeni rad i sl). Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje zarade po još nekom od ovih osnova (rad noću, prekovremeni rad) procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Brankica Srdić Autor

Diplomirani pravnik sa radnim iskustvom u oblasti pravnog i HR konsaltinga. Baveći se radnim odnosima susretala se sa različitim nedoumicama zaposlenih i veruje da je najbolji način da se sopstvena prava zaštite, njihovo dobro poznavanje i edukacija. Večiti zaljubljenik u muziku, prirodu i putovanja.