Prava zaposlenog kod odsustva sa rada zbog odazivanja na poziv državnog organa i za vojnu vežbu

Poseban slučaj odsustvovanja sa rada propisan Zakonom o radu jeste odsustvovanje sa rada zbog odazivanja na poziv državnog organa i na poziv za vojnu vežbu.

Po osnovu ovog odsustva zaposleni i poslodavac imaju određena prava. Koja su to prava?

• Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu,
• poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade po osnovu odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa.

Zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade u skladu sa uslovima propisanim opštim aktom i ugovorom o radu. Zakonodavac propisuje samo pravo i njegovu visinu, dok je na poslodavcu da uredi ostale parametre za ostvarivanje i isplatu ovog prava kroz opšti akt odnosno ugovor o radu.

Specifičnost ovog odsustva u odnosu na ostala odsustva jeste to što kod njegove realizacije pored zaposlenog, određena prava ostvaruje i poslodavac. Konkretno, ostvaruje pravo na refundaciju iznosa naknade koju je isplatio zaposlenom koji je odsustvovao sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa.

Poslodavcu iznos isplaćene naknade refundira organ na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.

Razlozi odsustva ne leže na strani zaposlenog niti na strani poslodavca, već u objektivnim okolnostima koje diktiraju postupanje zaposlenog odnosno poslodavca.

Da li je zaposleni dužan da podnese zahtev za odsustvo?

Zaposleni koji dobije poziv za vojnu vežbu ili poziv državnog organa dužan je da o toj činjenici obavesti poslodavca i blagovremeno podnese zahtev za odsustvo sa rada. Uz zahtev zaposleni je u obavezi da dostavi i konkretan poziv kao dokaz.

Zaposleni je u obavezi da se odazove pozivu. Ukoliko je opravdano sprečen da se odazove pozivu, dužan je da o tome obavesti državni organ i dostavi dokaze. U suprotnom može da snosi posledice zbog neodazivanja na poziv.

Da li poslodavac mora da odobri ovo odsustvo?

Nakon podnetog zahteva od strane zaposlenog, poslodavac je dužan da donese rešenje kojim će zaposlenom da odobri odsustvo.

Iako postoji obaveza poslodavca da ovo odsustvo odobri s obzirom da zaposlenom pravo na odsustvo garantuje sam zakonodavac, nisu retke situacije u kojima poslodavac odbija da odobri odsustvo, pozivajući se na razloge organizacione prirode, hitnost posla i sl. Pri tom, izbegava da donese rešenje kojim će odbiti zahtev zaposlenog i obrazložiti svoje razloge za takvu odluku.

U presudi Apelacionog suda u Novom Sadu, br. Gž1 1021/2014 od 20.08.2014. godine, zauzet je stav povodom odbijanja poslodavca da zaposlenom omogući odsustvo zbog odazivanja na poziv državnog organa:

“…Rešenje tuženog od 07. oktobra 2013. godine kojim je tuženi utvrdio da tužilja nema pravo na odsustvo sa rada, imajući u vidu razlog zbog kojeg je odsustvo zahtevano: veštačenja po pozivu suda, nepravilno je s obzirom da je veštak obavezan da se odazove pozivu suda. Ova obaveza veštaka ustanovljena je, bez izuzetka, svim procesnim zakonima. Ne radi se o pravu na odsustvo sa rada (plaćeno, odnosno neplaćeno) u smislu propisa o radu već o obavezi zaposlenog da se kao veštak odazove pozivu suda. Tome se poslodavac ne može protiviti. On, kao što je već rečeno, jedino ima pravo da od suda odnosno drugog organa koji vodi postupak zahteva refundaciju iznosa koji je licu u radnom odnosi isplatio na ime naknade zarade, odnosno plate, koju je dužan isplatiti.”.

Visina naknade zarade

Pored odbijanja poslodavca da zaposlenom odobri odsustvo, u praksi se kao sporno javlja i pitanje visine naknade zarade za vreme plaćenog odsustva.

Ovo ne bi trebalo da bude sporno s obzirom da je visina naknade zarade propisana Zakonom o radu: “u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci”. Jedino nije precizirano šta se podrazumeva pod prosečnom zaradom, da li je to prosečna zarada zaposlenog ili prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Opštim aktom ili ugovorom o radu poslodavac ne može da utvrdi nepovoljniji iznos naknade od zakonom utvrđenog. On jedino može da precizira uslove, način i rok isplate, dok je visina naknade striktno određena zakonom.

Da li zaposleni ima pravo na isplatu stvarnih troškova povezanih sa odazivanjem na poziv?

Zaposleni se često pitaju da li pored naknade zarade imaju i pravo na isplatu troškova koji su povezani sa odazivanjem na poziv državnog organa ili za vojnu vežbu. To mogu biti putni troškovi, troškovi smeštaja i ishrane ukoliko se odaziva na poziv van mesta prebivališta odnosno boravišta, izgubljena zarada i sl.

Zaposleni ima pravo da od državnog organa na čiji se poziv odaziva zahteva naknadu stvarnih troškova. Da li će mu isti biti isplaćeni zavisi od konkretnog državnog organa.

Putni troškovi se najčešće nadoknađuju po ceni javnog prevoza za konkretnu relaciju. Ukoliko na pomenutoj relaciji ne saobraća javni prevoz, troškovi se mogu odrediti prema uporednoj (istoj ili sličnoj) relaciji po udaljenosti – broju kilometara.

Kada je u pitanju naknada troškova za odazivanje na poziv za vojnu vežbu, Uredbom o iznosu i načinu isplate naknada za vršenje vojne obaveze propisano je da regrutu, odnosno licu u rezervnom sastavu koje je pozvano u vezi sa vršenjem vojne obaveze, odnosno obuke za odbranu zemlje pripada naknada troškova za prevoz sredstvima javnog saobraćaja od mesta prebivališta do mesta javljanja za izvršenje vojne obaveze, odnosno obuke, kao i za prevoz od mesta vršenja vojne obaveze, odnosno obuke do mesta prebivališta, u skladu sa zakonom.

Ukoliko se radi o licu u rezervnom sastavu koje je u radnom odnosu, a pozvano je u vezi sa vršenjem službe u rezervnom sastavu, odnosno obuku, za vreme vršenja te obaveze mu pripada naknada zarade u visini njegove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre pozivanja, u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu, osim ako to posebnim zakonom nije drugačije određeno, u skladu sa zakonom.

Uredba, za razliku od zakona, precizira pojam prosečne zarade. Navodi da je to prosečna zarada zaposlenog u prethodnih 12 meseci pre pozivanja.

Ako je zaposleni u radnom odnosu manje od 12 meseci pre pozivanja pripada mu naknada zarade u visini njegove prosečne mesečne zarade za vreme koje je u radnom odnosu.

Naknadu zarade isplaćuje poslodavac koji ima pravo na refundaciju isplaćene naknade zarade i plaćenih doprinosa na teret poslodavca, od komande, jedinice i ustanove Vojske Srbije u kojoj je lice vršilo službu u rezervnom sastavu, odnosno obuku.

Kada je reč o licima koja samostalno obavljaju delatnost, njima za vreme vršenja službe u rezervnom sastavu, odnosno obuke pripada naknada u visini osnovice od koje plaća doprinos za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom:

• ako je osnovica za obračun i uplatu doprinosa paušalno utvrđen prihod u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, iznos naknade obračunava se na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa kojim je utvrđena visina osnovice od koje lice plaća doprinos za obavezno socijalno osiguranje;

• ako je osnovica za obračun i uplatu doprinosa oporeziva dobit, iznos naknade obračunava se na osnovu potvrde nadležnog poreskog organa o visini osnovice za obračun i uplatu doprinosa;

• ako se licu isplaćuje mesečna lična zarada, naknada se obračunava u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre pozivanja, uključujući i doprinose plaćene na teret poslodavca, a na osnovu izvoda iz pojedinačne poreske prijave;

• ako se licu lična zarada isplaćuje manje od 12 meseci pre pozivanja u vezi sa vršenjem službe u rezervnom sastavu, odnosno obuke, naknada se obračunava u visini njegove prosečne mesečne zarade za vreme za koje mu se isplaćuje lična zarada, uključujući i doprinose plaćene na teret poslodavca.

Sva navedena lica dužna su da pri dolasku na službu u rezervnom sastavu, odnosno obuku, nadležnoj komandi, jedinici i ustanovi dostave potvrdu o visini prosečne mesečne neto i bruto zarade i doprinosa na teret poslodavca u prethodnih 12 meseci pre pozivanja, odnosno za vreme koje je u radnom odnosu pre pozivanja, ako je to vreme kraće od 12 meseci. Potvrdu izdaje poslodavac na obrascu PZLRS.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Irena Drča Autor

Diplomirani pravnik sa višegodišnjim iskustvom u oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i oblasti obrazovanja i vaspitanja.