Pozajmice zaposlenima – nemaju sve isti poreski tretman

Svedoci smo da privredna društva često odobravaju zaposlenima beskamatne kratkoročne pozajmice za rešavanje stambenog prostora.

Privredna društva, ali i preduzetnici imaju mogućnost da zaposlenima odobre zajam, ali i nekom drugom pravnom licu pod uslovom  da se zajam daje povremeno, a ne često. Preduzeća nisu registrovana da  obavljaju posao banke, već da rade u okviru svoje registrovane delatnosti. Zajam se ne daje u cilju  obavljanja delatnosti, već kao povremeni vid pružanja finansijske pomoći.

Ukoliko je preduzeće likvidno sasvim je u redu da odobri pozajmicu zaposlenom. Ovakav vid podrške je dvostruko koristan kako za poslodavca tako i za zaposlenog.

• Poslodavac ukoliko je u prilici da odobri zajam, on ne samo da pomaže svog zaposlenog, već ga na određeni način “vezuje” za firmu,
• Zaposleni na mnogo jeftinji i lakši način dolaze do sredstava, da li za renoviranje stana, kupovinu ili neke druge potrebe za koja nemaju novca. Mladi često nemaju dovoljno novca za učešće za kredit prilikom kupovine stana. Pozajmica od firme oslobađa ih troškova bankarske kamate, obrade kreditnog zahteva itd.

Važo je naglasiti, da prilikom odobravanja zajma sa zaposlenim treba obavezno sačiniti ugovor u pismenoj formi. Ovakav ugovor služi kao dokaz da se stvarno radi o pozajmici, ukoliko dođe do kontrole poreske uprave, jer se pozajmica često izjednačava sa zaradom, što ima potpuno drugi poreski tretman.

U ugovoru treba obavezno definisati uslove davanja pozajmice, pored podataka o davaocu pozajmice i zaposlenog bitno je navesti sledeće podatke:

• Sumu koja je predmet pozajmice;
• Da li je pozajmica sa kamatom ili bez kamate (dozvoljeno je da pozajmica bude i sa kamatom);
• Period, na koji rok se odobrava pozajmica;
• Na koji način će zaposleni da otplaćuje pozajmicu, praksa je da se rata odbija od zarade zaposlenog;
• Poseban član ugovora trebala bi da bude saglasnost-izjava zaposlenog da se slaže da se rata pozajmice odbija od zarade.

• Ukoliko se radi o većoj sumi, na primer za kupovinu stana, poslodavac može da  obezbedi povraćaj novca tako što će  upisati hipoteku na stan, dok zaposleni ne vrati odobreni zajam;
• Korisno je definisati uslove vraćanja pozajmice ukoliko zaposleni ipak reši da promeni firmu, način vraćanja zajma.
• Izjava o vraćanju pozajmice može da bude  poseban dokument gde zaposleni pored saglasnosti da se rata pozajmice odbija od zarade, daje saglasnost da se administrativna zabrana prenese u drugu firmu ukoliko dođe do raskida radnog odnosa.

Ugovor je posebno važan za poslodavca, ne samo radi obezbeđenja sredstava, već i radi iskazivanja – knjiženja u poslovnim knjigama.

Dešava se da zbog spcifičnih okolnosti posodavac otpiše/oprosti preostali deo zajma zaposlenom. U tom slučaju preostali deo zajma, posmatrano iz ugla poreskih propisa, posmatra se kao zarada. U tom slučaju, poslodavac je dužan da obračuna porez, i ostale doprinose kao na zaradu.

Pozajmice članovima porodice vlasnika koji su zaposleni u firmi su nepovoljnije

Zakon o porezu na dobit pravnih lica pravi značajnu razliku između zaposlenog koji nije u rodbinskim odnosima sa vlasnicima firme i zaposlenih koji su u rodbinskim odnosima.

Tako na primer, sin, ćerka, surpuga, suprug, brat ili sestra, njihova deca i druči članovi porodice koji su obuhvaćeni članom 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, smatraju se povezanim licima sa vlasnikom kapitala – odnosno davaoca pozajmice.

Za davaoca pozajmice uslovi su znatno nepovoljniji, u slučaju da je pozajmica data  bez kamate poezanom licu u odnosu na “redovno zaposlenog”.

Zakonodavac ima jasna stav. Ukoliko valsnik kapitala ne “ceni svoj novac” i daje ga bez kamate na zajam povezanom licu, to je izbor vlasnika da se odriče prihoda. Vlasnik može da se odrekne prihoda od kamate na zajam, ali država se ni slučajno ne odriče prihoda od poreza.

Šta to u praksi znači?

Ukoliko firma odobri beskamatni zajam svom povezanom licu ima obavezu da na dati zajam obračuna ne naplaćenu kamatu od povezanog lica. Ta suma se naknadno iskazuje u Poreskom Bilansu i ona automatski uvećava oporezivu osnovicu porezom na dobit. Preduzeća plaćaju porez po stopi od 15% dok preduzetnici se oporezuju po stopi od 10%.

Kamatna stopa se menja svake godine, u odnosu na kretanje kamatnih stopa na tržištu. Ministar finansija  na osnovu člana 61. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica svake godine donosi Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“. Ovim Pravilnikom propisuju se kamatne stope za date zajmove i kredite.

Davalac beskamatne pozajmice pored obaveze da obračuna kolika bi bila ne naplaćena kamata po datoj pozajmici,  iskaže tu sumu u Obrascu PB, ima i treću obavezu a to je da poreskoj upravi dostavi izveštaj o transfernim cenama.

Ista procedura je ako vlasnik firme odobri sebi ili direktoru firme pozajmicu. Vlasnik firme je direktno povezano lice sa firmom ukoliko poseduje 25% i više kapitala u preduzeću. Direktor koji nije ni u kakvom srodstvu sa  vlasnikom kapitala, nema učešće u kapitalu firme  ali ukoliko je upisan u APR da samostalno zastupa firmu, automatski se smatra da ima uticaj na odlučivanje. Zbog mogućnosti da direktor dobije pod povoljnijim slovima pozajmicu i to pre nego neki drugi zaposleni, postoji obaveza da na tu pozajmicu koja je bez kamate da se obračuna kamata, plati porez na obračunatu kamatu i dostavi izveštaj o transfrenim cenama.

Ukratko rečeno, što je neko bliži kapitalu ili vlasniku, kontrola i oporezivanje je znatno strožije.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Biljana Trifunović

Suvlasnik je i direktor IFA – INTERNACIONAL FINANCIAL AGENCY d.o.o., Beograd do oktobra 2019. godine. Paralelno sa preduzećem IFA d.o.o., osnovala je BILJANA TRIFUNOVIC PR Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem. Od 2020. godine sva prava na platformi pripala su Biljani Trifunović, kao pokretaču ovog projekta. Platformu je pokrenula 2011. godine. Predavač iz oblasti spoljne trgovine i deviznog poslovanje. Redovno drži treninge u u organizaciji firme „IFA“ d.o.o., Beograd , kao i u organizaciji PK Beograd, RPK Novi Sad, Čačak, Valjevo, Požarevac. Aktivno radi za veliki broj domaćih i stranih kompanija konsalting iz oblasti poreskog savetovanja, spoljne trgovine i deviznog poslovanja, sa posebnim naglaskom na aktivno oplemenjivanje i reeksportnu doradu. Član Udruženja poslovnih žena Srbije. Dobitnica nagrade Cvet uspeha – Žena zmaj 2015. godine. Autor knjige: PREDUZETNIŠTVO – MOJ IZBOR