Pitanja i odgovori – radno pravo

Zaposleni ima VII stepen stručne spreme a konkurisao je za radno mesto za koje se traži IV stepen stručne spreme, šta se unosi u ugovor o radu?

U članu 33. stav 1. tačka 3) Zakona o radu propisano je da ugovor o radu sadrži vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu. Članom 24. stav 2. Zakona o radu je propisano da se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može se utvrditi i broj izvršilaca. To znači da se u ugovor o radu navodi stručna sprema u stepenu i visini koji su zahtevani Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova za konkretno radno mesto iako zasposleni ima veći stepen stručne spreme.

U ugovor o radu zaposlenog unosi se vrsta i stepen stručne spreme koja je neophodna za obavljanje posla i koja je utvrđena u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova, iako možda zaposleni poseduje veći stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja od zahtevane. (Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, broj -011-00-172/2015-02 od 27.2.2015. godine)

Zaposleni je podneo zahtev za korišćenje prvog dela godišnjeg odmora u trajanju kraćem od dve radne nedelje, da li poslodavac može odobriti korišćenje odmora u tom trajanju?

Shodno odredbama člana 73. Zakona o radu ako se godišnji odmor koristi u delovima, prvi deo se koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje u kontinuitetu u toku kalendarske godine za koju se ostvaruje pravo na godišnji odmor. Ostatak godišnjeg odmora može da se iskoristi najkasnije do 30. juna naredne godine. Trajanje prvog dela godišnjeg odmora ne može da bude kraće od dve radne nedelje i mora da se iskoristi do kraja kalendarske godine za koju se ostvaruje pravo na godišnji odmor. Ne postoji mogućnost da se poslodavac i zaposleni dogovore o kraćem korišćenju prvog dela godišnjeg odmora.

Članom 275. stav 1. tač. 3) Zakona o radu predviđeno je da će se novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje uređuju godišnji odmor (čl. 68-75).

Zaposleni ne može koristiti prvi deo godišnjeg odmora u trajanju kraćem od dve radne nedelje. (Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-521/2017-02 od 13.11.2017. godine)

Zaposleni je dana 10.06. odsustvovao sa rada zbog dobrovoljnog davanja krvi, obzirom da ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od dva dana da li može taj drugi dan plaćenog odsustva koristiti u julu mesecu?

Prema članu 77. stav 3. tačka 2) Zakona o radu zaposleni pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana ima pravo na plaćeno odsustvo još i dva dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi. To znači da zaposleni ima pravo da odsustvuje sa rada na sam dan davanja krvi i naredni dan. Nije moguće naknadno korišćenje plaćenog odsustva za slučaj dobrovoljnog davanja krvi.

Nije moguće naknadno korišćenje plaćenog odsustva za slučaj dobrovoljnog davanja krvi, niti da se slobodni dani ostvareni po osnovu dobrovoljnog davanja krvi kumuliraju i da se koriste kao zamena za dane odsustvovanja sa posla u slučaju privremene sprečenosti za rad. (Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-311/2013-02 od 22.4.2013. godine)

Zaposleni je podneo zahtev za prestanak radnog odnosa zbog sticanja prava na porodičnu penziju, da li ima pravo na otpremninu?

U skladu sa članom 119. stav 1. tačka 1) Zakona o radu Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade.

Navedenom odredbom Zakona utvrđeno je pravo zaposlenog na otpremninu koja se isplaćuje u slučaju kada zaposlenom prestane radni odnos zbog odlaska u penziju. Ovom odredbom nije napravljena razlika u odnosu na vrstu penzije (starosna, invalidska, porodična penzija) zbog koje zaposlenom prestaje radni odnos te je poslodavac dužan da zaposlenom isplati otpremninu pri prestanku radnog odnosa zbog odlaska u penziju, što znači da je dužan da isplati zaposlenom otpremninu i kada mu prestaje radni odnos zbog odlaska u porodičnu penziju.

Pravo na otpremninu ima zaposleni kome je radni odnos prestao radi ostvarivanja prava na porodičnu penziju. (Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-877/2006-02 od 2.8.2006. godine)

Kako postupiti u situaciji kada zaposleni odbije da primi upozorenje pred otkaz ugovora o radu koje je poslodavac pokušao da mu uruči lično?

U skladu sa članom 180. stav 3. Zakona o radu upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. Zakona o radu. Ukoliko se upozorenje ne može dostaviti lično u prostorijama poslodavca jer zaposleni odbija prijem istog, poslodavac će o tome sastaviti pismenu belešku, upozorenje objaviti na oglasnoj tabli poslodavca, a smatraće se da je upozorenje dostavljeno istekom osmog dana od dana njegovog objavljivanja na oglasnoj tabli poslodavca. Samim tim, počinje da teče i rok za izjašnjavanje zaposlenog.

Nakon odbijanja zaposlenog da primi upozorenje zbog postojanja razloga za otkaz ugovora o radu poslodavac je dužan da ga objavi na oglasnoj tabli, a ako to ne učini, on je time povredio zaposlenom pravo na odbranu. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 781/2015 od 9.12.2015. godine)

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Jovana Nikolić Redakcija MojSavetnik.rs

Redakciju MojSavetnik.rs vodi Jovana Nikolić, diplomirani pravnik sa desetogodišnjim iskustvom u primeni propisa iz oblasti radnog prava i kadrovskih poslova.