Otpremnina kod tehnološkog viška

Jedan od načina prestanka radnog odnosa, vezan za potrebe poslodavca, jeste ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U tom slučaju, poslodavac ima obavezu da zaposlenom za čijim je radom prestala potreba (tehnološkom višku) isplati otpremninu. Otpremnina se isplaćuje pre otkaza ugovora o radu i ona je uslov punovažnosti rešenja o otkazu ugovora o radu.

U praksi, kod ovog načina prestanka radnog odnosa, poslodavci ne poštuju redosled pravnih radnji na koje ih zakon obavezuje, kako bi se otkaz smatrao zakonitim. Vrlo često otpremninu isplaćuju u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, a ima i slučajeva gde isplatu vrše delimično, odnosno gde je uopšte ne isplaćuju.

Momenat isplate otpremnine

Zakon o radu obavezuje poslodavca da zaposlenom isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška, u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu. Dakle, isplata otpremnine, po redosledu stvari, prethodi otkazu ugovora o radu.

Ovo je potvrdio i Apelacioni sud u Beogradu u presudi, br. Gž1 515/2018 od 21.03.2019. godine, gde se navodi:

„…isplata otpremnine je uslov punovažnosti rešenja o otkazu ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška, a obaveza poslodavca je da pre nameravanog otkaza zaposlenom za čijim je radom prestala potreba isplati otpremninu i isto predstavlja uslov za zakonitost otkaza ugovora o radu u smislu člana 179 stav 5 tačka 1 Zakona o radu.

U konkretnom slučaju, na osnovu rezultata izvedenih dokaza, proizlazi da je tužiocu otkazan ugovor o radu kod tuženog u smislu odredbe člana 179 stav 5 tačka 1 Zakona o radu – zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca, ali da tuženi pre otkaza ugovora o radu tužiocu nije isplatio otpremninu u iznosu od 166.533,90 dinara, već je naknadno, po prestanku radnog odnosa, tužiocu isplaćen samo iznos od 83.365,40 dinara U takvoj situaciji, i prema stanovištu ovog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o otkazu osnovan jer je isto doneto protivno imperativnoj odredbi člana 158. stav 1 Zakona o radu.“.

Identičan stav zauzet je i u rešenju Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 604/2014 od 22.04.2015. godine:

 „Pravilna ocena zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa podrazumeva i zakonitost postupka koji je prethodio donošenju rešenja. Sudovi su utvrdili da je postupak oglašavanja tužilje neraspoređenom zakonito sproveden… Kada se pak radi o prestanku radnog odnosa po osnovu tehnološkog viška, odnosno zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena (primenom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu), zakon je za poslodavca propisao posebnu obavezu – isplatu otpremnine, koju je on dužan isplatiti pre otkaza ugovora o radu. Postupanje poslodavca suprotno odredbi člana 158. stav 1. Zakona o radu, koja ima imperativni karakter, odnosno isplata otpremnine posle otkaza ugovora o radu, a naročito i posle podnošenja tužbe sudu za poništaj takve odluke, odluku o otkazu čini nezakonitom.“.

Visina otpremnine

Kada je u pitanju visina otpremnine, Zakon o radu propisuje da se ona utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu i da ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca u skladu sa zakonom, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem. Promena vlasništva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu.

Zaradom se, u smislu ovog prava, smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Ovde dolazimo do još jednog spornog pitanja koje je razlog pokretanja brojnih sudskih postupaka, a to je da li se otpremnina isplaćuje u neto ili bruto iznosu?

Isplata otpremnine u neto ili bruto iznosu?

Sudska praksa stoji na stanovištu da se otpremnina obračunava prema neto, a ne bruto zaradi zaposlenog. U nastavku teksta navešću nekoliko primera sudske prakse u kojima se raspravljalo o ovom pitanju:

„…otpremnina se ne isplaćuje u bruto, već u neto iznosu, jer se otpremnina u bruto iznosu određuje prema bruto zaradi kao osnovici, ali kod isplate otpremnine zaposlenom pripada njena neto vrednost, i to nezavisno od toga što se pod zaradom u smislu člana 105 stav 2 Zakona o radu, podrazumeva zarada koja sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Bruto vrednost zarade – porezi i doprinosi se ne isplaćuju zaposlenom, već se za zaposlenog isplaćuju nadležnom fondu. Poreskoj upravi i zavodu, odnosno drugim subjektima zavisno od vrste doprinosa i poreza. (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 2362/2019 od 28.05.2020. god.)

„…Odluka je zasnovana na pravilnom nalaženju da je tuženi tužiocu pravilno obračunao otpremninu, u skladu sa KU, da tužiocu pripada otpremnina prema visini prosečne neto, a ne bruto zarade, te da mu je isplatom iznosa od 1.434.525,00 dinara na ime otpremnine (koji je obračunat prema članu 56. Kolektivnog ugovora) isplaćen veći iznos od onog koji bi mu pripao da je otpremnina obračunata prema odredbama člana 158. i 159. Zakona o radu, u kom slučaju bi iznosila 752.758,33 dinara. Suprotno navodima revizije, otpremnina u smislu čl. 105. stav 3. u vezi čl. 158. Zakona o radu, ne predstavlja zaradu, te se ista isplaćuje u neto iznosu.“. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, br. Rev2 1798/2016 od 11.04.2017. god.)

„…U konkretnom slučaju radi se o drugim primanjima, koja su propisana odredbom čl. 119. stav1. tačka1. Zakona o radu, pa se pri obračunu visine otpremnine, uzima zarada bez obračunatog poreza i doprinosa, koji se plaćaju iz zarade, odnosno zarada u visini neto iznosa, a to iz razloga što ova isplata ne predstavlja isplatu, koju poslodavac vrši zaposlenom, po osnovu radnog odnosa, kao zaradu za obavljeni rad, za vreme provedeno na radu, već se radi o drugim primanjima, koja ne čine zaradu, u smislu čl.105. Zakona o radu.“. (Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu br. Gž1 82/2014 od 23. maja 2014. god.)

Nasuprot sudskoj praksi, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u svom mišljenju, br. 011-00-7/30/2015-02 od 4.03.2015. godine, zauzelo stav da je osnovica za obračun otpremnine bruto zarada:

„…Osnovica za obračun otpremnine je obračunata, a neisplaćena („bruto“) zarada koju je zaposleni ostvario za prethodna tri meseca, a koju je poslodavac bio dužan da isplati, najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.“.

Da li neispravno obračunata visina otpremnine utiče na zakonitost otkaza?

U vezi sa prethodnim, postavilo se i pitanje uticaja ispravnosti obračuna visine otpremnine na zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa zaposlenom po ovom osnovu. Vrhovni kasacioni sud je u presudi, br. Rev2 787/2014 od 15.05.2015. godine, razmatrao ovo pitanje i zauzeo sledeći stav:

„…tužilac odluku o otkazu ugovora o radu pobija samo iz razloga što mu je otpremnina pogrešno obračunata. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan stav nižestepenih sudova da ispravnost obračuna visine otpremnine ne utiče na zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa zaposlenom po ovom osnovu. Obaveza poslodavca je, u smislu člana 158. Zakona o radu, da zaposlenom koji je proglašen tehnološkim viškom obračuna i isplati otpremninu, pre otkaza ugovora o radu, što je u konkretnom slučaju ispoštovano, a zaposleni, koji smatra da mu je otpremnina pogrešno obračunata i isplaćena u manjem iznosu nego što mu pripada, manje isplaćen iznos može potraživati u sudskom postupku, podnošenjem tužbe sudu.“.

Karakteristike prava na otpremninu

Ono što bi se još moglo navesti kao karakteristika prava na otpremninu u slučaju tehnološkog viška jeste i to:

• da je poslodavac dužan da obračuna i isplati otpremninu samo za godine rada koje je zaposleni proveo u radnom odnosu kod njega;

• da opštim aktom ili ugovorom o radu ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnine od perioda utvrđenog zakonom;

• da zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.

Ovo je vrlo značajno jer se ranije dešavalo (u vreme važenja prethodnog zakonskog rešenja) da zaposleni, koji je već ostvario pravo na otpremninu kod jednog poslodavca za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod tog poslodavca, prilikom prestanka radnog odnosa kod drugog poslodavca, po tom istom osnovu zahteva isplatu otpremnine ponovo, prema svim godinama provedenim u radnom odnosu. Ovo je bilo suprotno osnovnim načelima obligacionog prava (načelu savesnosti i poštenja, načelu zabrane zloupotrebe prava i načelu jednake vrednosti davanja) i zbog toga je izmena tog zakonskog rešenja bila neophodna.

Koja prava ima zaposleni nakon isplate otpremnine i otkaza ugovora o radu?

Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine otkaže ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje sledeća prava u skladu sa propisima o zapošljavanju:

1. pravo na novčanu naknadu
2. pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje
3. pravo na zdravstvenu zaštitu.

Postoje primeri iz prakse gde se dešavalo da je Nacionalna služba za zapošljavanje odbijala da zaposlenom omogući ostvarivanje prava na novčanu naknadu jer mu nije isplaćena otpremnina tj. jer je radni odnos usled toga nezakonito prestao. Vrhovni sud Srbije je tada (2009. godine), zauzeo stav da činjenica da zaposlenom nije isplaćena otpremnina pre prestanka radnog odnosa nije od značaja za odlučivanje jer je radni odnos prestao otkazom ugovora o radu, na osnovu člana 179. tačka 9) Zakona, zbog prestanka potrebe za radom, a što je odredbom člana 109. stav 1. tačka 1) Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, propisan osnov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti.

Šta se dešava sa otpremninom u slučaju nezakonitog otkaza: da li se vraća sa zateznom kamatom i od kog trenutka se kamata računa?

Nakon što smo razmotrili sve karakteristike prava na isplatu otpremnine kod tehnološkog viška i njen značaj za zakonit prestanak radnog odnosa, red je da razmotrimo i pitanje šta se dešava sa otpremninom u slučaju nezakonitog otkaza? Koju obavezu u tom slučaju ima zaposleni koji je primio otpremninu, a nakon toga je vraćen na posao zbog nezakonitog otkaza?

Jasno je da zaposleni ima obavezu da vrati otpremninu poslodavcu, zbog sticanja bez osnova jer je osnov za isplatu otpremnine otpao.

Međutim, tu se otvara pitanje da li otpremninu vraća sa zateznom kamatom i od kog trenutka se ta kamata računa? Odgovor na ovo pitanje zavisi od savesnosti odnosno nesavesnosti zaposlenog.

Lepo obrazložen odgovor sadržan je u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu, br. Gž1 267/2018 od 28.02.2018. godine:

„…Da bi tužena bila u obavezi da na iznos vraćene otpremnine plati i zateznu kamatu, počev od dana prijema otpremnine, odnosno sticanja, kako je u konkretnom sporu zahtevano, to je tužilac morao pružiti dokaz da je tužena kao sticalac bila nesavesna.

Pre svega treba naglasiti da ni u jednoj varijanti tužena ne bi bila u obavezi da plati zateznu kamatu na iznos primljene otpremnine, počev od dana vraćanja otpremnine – 10.02.2017. godine pa do podnošenja predmetne tužbe – 5.07.2017. godine, obzirom da za takvu obavezu ne postoji pravni osnov, a sve imajući u vidu da je i za navedeni period izvršen obračun kamate i tužena obavezana na isplatu iste.

Istog dana kada je tužilac od tužene zahtevao vraćanje otpremnine, tužena je istu uplatila na račun tužioca.

Tužena jeste bila zakoniti držalac sporne otpremnine sve do dana dok nije zahtevano njeno vraćanje. Isplata otpremnine je imala svoj osnov u rešenju kojim je tuženoj otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku. Da otpremnina nije isplaćena, navedeno bi bilo dovoljnim da takav otkaz čini nezakonitim. Okolnost što je tužena pokrenula sudski postupak radi poništaja otkaza, kojim je oglašena tehnološkim viškom i koje je osnov za isplatu otpremnine, još uvek tuženu ne čini nesavesnim sticaocem otpremnine, jer tužena unapred nije mogla znati ishod tog postupka. Tek kada je presuda kojom je poništen otkaz ugovora o radu postala pravnosnažna, i nakon saznanja tužene za ishod tog spora, te nakon zahtevanog vraćanja otpremnine dana 10.02.2017. godine, a za slučaj da ista nije vraćena, bi tužena od tog dana mogla postati nesavesni sticalac, a što se nije desilo, odnosno tužilac takvu tvrdnju nije izneo tokom prvostepenog postupka.“.

Vidimo da je vraćanje otpremnine uslovljeno dokazivanjem savesnosti odnosno nesavesnosti zaposlenog. Zaposleni se smatra zakonitim držaocem otpremnine sve dok postoji osnov za njenu isplatu – rešenje o otkazu ugovora o radu zbog tehnološkog viška. Tek poništajem otkaza sa pravnosnažnošću presude i saznanjem za ishod spora, zaposleni može postati nesavesni sticalac otpremnine.

Irena Drča Autor

Diplomirani pravnik sa višegodišnjim iskustvom u oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i oblasti obrazovanja i vaspitanja.