Korišćenje godišnjeg odmora nakon porodiljskog odsustva

Pravo na korišćenje godišnjeg odmora nakon porodiljskog odsustva,  odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta vrlo često stvara brojne nedoumice, naročito kada je reč o zaposlenima na određeno vreme, kojima je radni odnos produžen do isteka korišćenja prava na odsustvo, u skladu sa članom 187. Zakona o radu.

Najčešća pitanja koja se postavljaju jesu: da li zaposleni ima pravo na srazmerni deo ili pun godišnji odmor; da li godišnji odmor može da se koristi odmah nakon isteka odsustva; da li uopšte može da se koristi s obzirom da nema efektivnog rada u godini/ama u kojima je korišćeno odsustvo; do kog momenta može da se iskoristi; da li radni odnos na određeno vreme može da se produži i za period korišćenja godišnjeg odmora ili mora da se isplati naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora itd.

U naslovu je zbog lakše formulacije navedeno samo porodiljsko odsustvo, ali se tekst svakako odnosi i na odsustvo sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta. Takođe, naglašavam da koristim formulaciju „zaposleni“, a ne „zaposlena“ ili „porodilja“ s obzirom na činjenicu da ovo odsustvo može da koristi i otac deteta.

Ostvarivanje i obim prava na korišćenje godišnjeg odmora nakon isteka odsustva uslovljeno je radnopravnim statusom zaposlenog, tj. da li se radi o zaposlenom na neodređeno ili na određeno vreme. Ovde govorim o korišćenju i starog (odmora iz kalendarske godine u kojoj je otvoreno porodiljsko odsustvo) i novog godišnjeg odmora (odmora za kalendarsku godinu u kojoj ističe pravo na odsustvo).

Korišćenje godišnjeg odmora zaposlenih na neodređeno vreme nakon isteka porodiljskog odsustva

Zakon o radu propisuje da zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Ova zakonska formulacija odnosi se na korišćenje starog godišnjeg odmora tj. odmora za kalendarsku godinu u kojoj je otvoreno porodiljsko odsustvo. To bi značilo da zaposleni koji je započeo korišćenje porodiljskog odsustva npr. u februaru 2021. godine, ima pravo da godišnji odmor za tu kalendarsku godinu koristi najkasnije do 30. juna 2022. godine.

Zakon jasno određuje krajnji rok korišćenja godišnjeg odmora iz prethodne kalendarske godine. U suprotnom, zaposleni gubi pravo na korišćenje godišnjeg odmora. Ukoliko je odobrena posebna nega deteta, čiji rok trajanja prelazi zakonom utvrđeni datum za korišćenje godišnjeg odmora, zaposleni gubi pravo na korišćenje godišnjeg odmora.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u mišljenju br. 011-00-968/2015-02 od 19.10.2015. godine, povodom ovog pitanja zauzelo je sledeći stav:

„…zaposlena koja nije u celini ili delimično iskoristila godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva ima pravo da pripadajući godišnji odmor za tu kalendarsku godinu iskoristi najkasnije do 30. juna naredne godine. Ukoliko se zaposlena vraća na rad sa porodiljskog odsustva nakon 30. juna naredne godine, ne može da koristi godišnji odmor za prethodnu kalendarsku godinu, s obzirom da je istekao zakonski rok do koga je mogla da iskoristi godišnji odmor.“.

Postavlja se pitanje da li je moguće započeti korišćenje pripadajućeg godišnjeg odmora pre 30. juna pa nastaviti i nakon tog datuma ili se korišćenje mora završiti zaključno sa tim datumom?

U praksi postoje različita postupanja u ovoj situaciji. Pojedini poslodavci, u dogovoru sa zaposlenim, omogućavaju da korišćenje započne pre 30.06. i da se nastavi nakon tog datuma. Drugi doslovno primenjuju zakonsku normu i odobravaju samo korišćenje onolikog broja dana koje zaposleni može da iskoristi do 30. juna, dok mu preostali deo godišnjeg odmora propada.

Što se tiče prava na korišćenje novog godišnjeg odmora,za kalendarsku godinu u kojoj se zaposleni vraća na rad, treba reći da zaposlenom pripada pravo na pun godišnji odmor (osim ako se ne radi o godini prestanka radnog odnosa, u kom slučaju ima prava na srazmerni deo). To pravo može iskoristiti do 30. juna naredne godine, na način utvrđen zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Mnogi imaju nedoumice u pogledu obima samog prava tj.da li zaposlenom ovo pravo pripada u punom obimu, naročito kada odsustvo ističe pred kraj kalendarske godine (npr. oktobru). Na ovu nedoumicu sam već odgovorila u prethodnom pasusu. Ukoliko se radi o kalendarskoj godini u kojoj zaposlenom ne prestaje radni odnos, imaće pravo na korišćenje godišnjeg odmora u punom obimu.

Korišćenje godišnjeg odmora zaposlenih na određeno vreme nakon isteka porodiljskog odsustva

Kada je reč o zaposlenima na određeno vreme, kod njih je potpuno drugačija situacija kada je u pitanju korišćenje godišnjeg odmora nakon porodljskog odsustva. Govorim o situaciji kada poslodavac, nakon isteka roka na koji je radni odnos produžen, ne želi da zaključi novi ugovor o radu.

Ovim zaposlenima se, u skladu sa članom 187. Zakona o radu, rok za koji su ugovorom zasnovali radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo. To znači da im nakon isteka odsustva prestaje radni odnos i samim tim nemaju mogućnost korišćenja godišnjeg odmora. Njima je poslodavac dužan da isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, u skladu sa članom 76. Zakona o radu, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Oni bi mogli da iskoriste godišnji odmor jedino u situaciji da su npr. zasnovali radni odnos na određeno vreme na period od dve godine (što je izuzetno retko ali je moguće), pa da po isteku odsustva ostaje dovoljno vremena za korišćenje godišnjeg odmora do prestanka radnog odnosa.

U tom slučaju oni će imati pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora, ukoliko im je to godina prestanka radnog odnosa, odnosno pravo na pun godišnji odmor ako im nije godina prestanka radnog odnosa.

Objasniću na primeru. Uzećemo da je radni odnos na određeno vreme zasnovan 1.02.2020. godine u trajanju od dve godine do 1.02.2022. godine. Porodiljsko odsustvo je otvoreno u novembru 2020. Istek odsustva je u novembru 2021. godine. Kako to nije godina prestanka radnog odnosa, zaposleni će imati pravo na pun godišnji odmor za 2021. godinu. U 2022. će imati i pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora jer mu je to godina prestanka radnog odnosa. Srazmerni deo godišnjeg odmora će moći da iskoristi do prestanka radnog odnosa. U suprotnom ima pravo na naknadu štete za neiskorišćen godišnji odmor.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u mišljenju br. 011-00-305/2015-02 od 17.04.2015. godine, zauzelo je sledeći stav:

„…zaposlena kojoj je produžen radni odnos na određeno vreme u skladu sa članom 187. Zakona, po prestanku osnova za njegovo produženje, pripada pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor u skladu sa članom 76. Zakona, ali ne i pravo da isti koristi. Novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor isplaćuje se u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.“.

Postoji još jedna situacija u kojoj bi bilo moguće korišćenje godišnjeg odmora.To je u slučaju da zaposlena ponovo zatrudni pre isteka produžetka radnog odnosa po osnovu člana 187. Zakona o radu. U tom slučaju poslodavac je dužan da joj ponovo produži radni odnos do isteka korišćenja prava na odsustvo i omogući korišćenje godišnjeg odmora s obzirom da zaštita od otkaza traje za sve vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva s rada radi nege deteta i odsustva s rada radi posebne nege deteta.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje i ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Irena Drča Autor

Diplomirani pravnik sa višegodišnjim iskustvom u oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i oblasti obrazovanja i vaspitanja.