Karakteristike prava na jubilarnu nagradu

Zakonom o radu propisano je da se opštim aktom odnosno ugovorom o radu može utvrditi pravo na jubilarnu nagradu. Zakonska formulacija jasno upućuje da utvrđivanje prava na jubilarnu nagradu nije imperativna obaveza. Poslodavac ima mogućnost da svojim opštim aktom odnosno ugovorom o radu utvrdi parvo na jubilarnu nagradu, ali ne i obavezu. Obaveza za poslodavca nastaje momentom utvrđivanja ovog prava opštim aktom ili ugovorom o radu. U tom slučaju je dužan da zaposlenima omogući ostvarivanje prava u skladu sa propisanim uslovima.

Zakon o radu se ne upušta u bliže određivanje sadržine prava na jubilarnu nagradu iz razloga jer to prepušta poslodavcu. Sumirajući odredbe podzakonskih akata, postupanje u praksi i nedoumice koje imaju zaposleni i poslodavci, kao najbitnije karakteristike prava na jubilarnu nagradu mogu se izdvojiti:

• utrđivanje prava na jubilarnu nagradu nije imperativna obaveza ustanovljena zakonom, već je poslodavcima preneto ovlašćenje da svojim opštim aktom ili ugovorom o radu regulišu uslove i način isplate jubilarne nagrade;

• isplata jubilarne nagrade je predviđena kao mogućnost koja postaje pravo koje obavezuje poslodavca momentom njenog propisivanja;

• sticanje prava na jubilarnu nagradu za vreme ostvareno u radnom odnosu ne vezuje se za vreme provedeno na radu, u smislu nepunog ili punog radnog vremena, već se računa prema kalendarskom vremenu provedenom u radnom odnosu;

• period osiguranja ostvaren po osnovu obavljanja samostalne delatnosti se ne računa u godine za jubilarnu nagradu, jer se ne radi o radu ostvarenom u radnom odnosu;

• jubilarna nagrada se ne vezuje za radni staž, već za određen broj navršenih jubilarnih godina rada u radnom odnosu (najčešće za 10,20,30,35 ili 40);

• jubilarna nagrada je nedeljivo pravo koje nije uslovljeno vremenom provedenim na radu, niti vrstom radnog odnosa;

• jubilarna nagrada se ostvaruje i isplaćuje u skladu sa odredbama opšteg akta koji važi u momentu sticanja prava;

• opšti akt, kojim je utvđeno pravo na isplatu jubilarne nagrade, ne može delovati retroaktivno tj. ne može se primeniti na pravo na jubilarnu nagradu koje je stečeno pre početka primene tog opšteg akta. Taj akt ne predstavlja osnov za ostvarivanje prava jer nema povratno dejstvo;

• poslodavac se ne može osloboditi obaveze isplate jubilarne nagrade ako je ovo pravo utvrdio svojim opštim aktom;

• poslodavac je u obavezi da obezbedi sredstva za isplatu jubilarne nagrade na dan utvrđen opštim aktom ili ugovorom o radu (ukoliko je navedenim aktima to predviđeno), u suprotnom, najkasnije do isteka godine u kojoj je to pravo stečeno jer od prvog dana naredne kalendarske godine pada u docnju;

• direktni budžetski korisnici, koji su obuhvaćeni režimom zabrane i ograničenja u isplatama ustanovljenim na teret budžeta, ne mogu zasnivati obaveze u budžetskoj godini mimo zakonske procedure;

• zaposleni nema obavezu podnošenja zahteva za isplatu jubilarne nagrade jer je poslodavac u obavezi da planira i obezbedi sredstva za isplatu jubilarnih nagrada za sve zaposlene koji to pravo stiču u konkretnoj godini, shodno opštem aktu;

• poslodavac, po pravilu, donosi pojedinačni pravni akt – rešenje o isplati prava na jubilarnu nagradu;

• trenutak sticanja prava na jubilarnu nagradu i trenutak njene isplate su dva vremenski različita trenutka. Trenutak sticanja prava se vezuje za godinu u kojoj zaposleni navršava određene jubilarne godine i to obično u mesecu u kome se navršava konkretna jubilarna godina, posmatrano u odnosu na datum zasnivanja radnog odnosa. S druge strane, trenutak isplate se ne može uvek precizirati iako je rok najčešće određen konkretnim opštim aktom npr. u roku od 30 dana od dana kada zaposleni stiče pravo na jubilarnu nagradu ili se isplaćuje tačno određenog datuma u godini (za Vidovdan, za Dan škole itd.);

• u praksi se isplaćuju različiti iznosi jubilarne nagrade u zavisnosti od toga kako je opštim aktom ili ugovorom o radu utvrđena visina ovog prava. Pojedini poslodavci isplaćuju u visini prosečne zarade u RS prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, negde je to prosečna zarada bez poreza i doprinosa, a negde bruto iznos zarade zaposlenog;

• Jubilarna nagrada se, po pravilu, isplaćuje u novcu ali to može biti i u vidu prigodnog poklona u određenoj novčanoj protivvrednosti (npr. sat, umetnička slika, novčanik, vaučer i sl.).

• pravo na jubilarnu nagradu, kao novčano potraživanje iz radnog odnosa, zastareva u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Da li period neplaćenog odsustva ulazi u obračun jubilarne nagrade?

Period mirovanja prava i obaveza iz radnog odnosa za vreme neplaćenog odsustva utiče na ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu, tako što se taj period ne uračunava u neprekidni rad u radnom odnosu, neophodan za sticanje prava na jubilarnu nagradu. Pojedini opšti akti, kao uslov za sticanje prava na jubilarnu nagradu, zahtevaju neprekidni rad u radnom odnosu. Period neplaćenog odsustva to svakako nije jer za to vreme zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa i zaposleni se nalazi van osiguranja.

Suprotan stav zauzet je u presudi Upravnog suda, br. 2U 2045/2015 od 7.05.2015. godine:

“… nesporno utvrđeno da je tužilja zasnovala radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije 1.04.1989. godine i da i dalje radi u ovom Ministarstvu, Sud nalazi da prethodno mirovanje prava i obaveza iz radnog odnosa, za vreme neplaćenog odsustva, nije od uticaja na ostvarivanja prava na jubilarnu nagradu. Naime, u neprekidni rad u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uračunava se i period mirovanja prava i obaveza iz radnog odnosa za vreme neplaćenog odsustva, budući da je tužilja, u kontinuitetu, u radnom odnosu kod istog poslodavca.”.

Neplaćeno odsustvo bi eventualno moglo biti od uticaja na ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu ako bi to bilo eksplicitno definisano opštim aktom.

Faktički rad kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu

Faktički rad predstavlja uslov za ostvarivanje prava na isplatu jubilarne nagrade. Pravo na jubilarnu nagradu ostvaruje se radom u radnom odnosu, a ne samo prostim trajanjem radnog odnosa. Na ovom stanovištu je i Apelacioni sud u Beogradu, u presudi br. Gž1 183/2023 od 10.03.2023. godine:

“…Tužilac, iako je u radnom odnosu kod tužene, nakon preuzimanja u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, nije obavljao rad, odnosno bilo kakve poslove iz delatnosti Uprave, niti se za njega vodi evidencija o prisutnosti na radu od dana kada je rešenjem Ministarstva pravde – Uprave za izvršenje zavodskih sankcija od 5.6.2008. godine preuzet u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija počev od 15.5.2008. godine, zbog čega nije ostvario faktički rad u trajanju od 10 godina rada u radnom odnosu, što predstavlja uslov za ostvarivanje prava na isplatu jubilarne nagrade predviđen odredbom člana 44. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, zbog čega je pobijana presuda preinačena u stavu prvom izreke i tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan.”.

Pasivna legitimacija u sporu za isplatu jubilarne nagrade

Specifična situacija postoji i u slučaju kada je lice u radnom odnosu kod jednog pravnog lica (npr. škole) a sredstva za isplatu jubilarne nagrade se obezbeđuju u budžetu jedinice lokalne samouprave. Tu se vrlo često postavlja pitanje pasivne legitimacije u sporu za isplatu jubilarne nagrade. Apelacioni sud u Kragujevcu, u presudi br. Gž1 802/2010 od 4.03.2010. godine, zauzeo je sledeći stav povodom ovog pitanja:

“Obzirom da je tužena škola samostalno pravno lice, to samim tim samostalno odgovara i za svoje obaveze, pa i za obaveze prema zaposlenima u ovoj ustanovi. Svoja prava po osnovu rada, pa i pravo na isplatu jubilarne nagrade, tužilac je ostvario u tuženoj školi, a ne kod tuženog grada, kod koga nije u radnopravnom odnosu, pa je bez uticaja činjenica da se tužena škola finansira delom iz budžetskih sredstava tuženog grada.”.

Da li se beneficirani radni staž priznaje pri ostvarivanju prava na jubilarnu nagradu?

U praksi se, kao sporno, javilo i pitanje uračunavanja staža sa uvećanim trajanjem pri utvrđivanju uslova za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu. Preovladava mišljenje da se za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računa isključivo efektivan rad u radnom odnosu i da nema osnova da se beneficirani radni staž prizna pri ostvarivanju prava na jubilarnu nagradu. U prilog tome, izdvojila sam dva službena mišljenja Ministarstva zdravlja:

Ministarstvo zdravlja je u svom mišljenju, br. 110-00-00126/2015-05 od 8.02.2016. godine, istaklo:

„…Kako institut staž osiguranja sa uvećanim trajanjem – beneficirani staž, ima svrhu i opravdanje u priznavanju, odnosno uračunavanju tog staža pri ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, nema osnova da se on priznaje zaposlenom i pri ostvarivanju prava na jubilarnu nagradu.”.

U drugom mišljenju istog ministarstva, utvrđenom na sednici Komisije za praćenje primene i davanje autentičnih tumačenja PKU, održanoj 28.02.2021. god., broj 110-00-00488/2020-05 od 1.04.2021. godine, ističe se:

“…Komisija je mišljenja da se za ostvarivanje navedenog prava računa isključivo efektivan rad u radnom odnosu. Ovo iz razloga što je staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani radni staž) institut koji se odnosi isključivo na penzijski staž u skladu sa zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, te njegova primena, prilikom računanja vremena provedenog u radnom odnosu u pogledu jubilarne nagrade, ne bi bila opravdana.”.

Poreski tretman jubilarne nagrade

Zakonom o porezu na dohodak građana, u delu koji se odnosi na poreska oslobođenja, definisano je da se između ostalog ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu: „jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad – do 25.085 dinara godišnje“.

Ovo bi bile najbitnije karakteristike prava na jubilarnu nagradu i najčešća pitanja koja zbunjuju poslodavce i zaposlene, ali i dovode do brojnih sporova.

Irena Drča Autor

Diplomirani pravnik sa višegodišnjim iskustvom u oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i oblasti obrazovanja i vaspitanja.