Da li pogrešno unet stepen stručne spreme u CROSO utiče na visinu penzije?

Jedna od čestih situacija u praksi jeste pogrešno unošenje stepena stručne spreme zaposlenog u CROSO. Najčešće se dešava da poslodavac unese niži stepen stručne spreme od onog koji zaposleni stvarno ima (npr. VI umesto VII), mada su moguće i obrnute situacije. Ova greška kod zaposlenih stvara bojazan i nedoumicu, da li će se pogrešan unos odraziti na visinu buduće penzije. U nastavku teksta odgovoriću na ovo pitanje.

Utvrđivanje vrste i stepena stručne spreme

Najpre, da vidimo u kojoj formi i na koji način se utvrđuju vrsta i stepen stručne spreme.

Vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, kao uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu, obavezni su element ugovora o radu.

Oni su i sastavni deo Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova. Zakonom o radu propisano je da se pravilnikom utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca.

Iako zakon jasno propisuje da se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuje vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, česte su nedoumice da li se mora navoditi i vrsta i stepen ili može samo jedno od njih.

Ustavni sud je u jednoj od svojih odluka istakao da je navođenje vrste stručne spreme neophodno kada vrsta stručne spreme zavisi od vrste posla koji se obavlja.

Zakon o radu takođe propisuje da se za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu utvrditi najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom.

Ovo zakonsko rešenje vrlo je nespretno osmišljeno i stvara dosta problema u praksi. Mnogo je praktičnije da se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, pored vrste i stepena stručne spreme, detaljno propišu posebni uslovi za rad na konkretnom radnom mestu a koji su vezani za određena znanja, veštine i stručnost.

Da li se može utvrditi više zanimanja u okviru određene vrste i stepena stručne spreme?

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u mišljenju br. 011-00-286/2016-02 od 16.05.2016. godine, iznelo je stav povodom pitanja da li se u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova može utvrditi više zanimanja u okviru određene vrste i stepena stručne spreme:

„… da se u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kao uslov za obavljanje određenih poslova može utvrditi više zanimanja u okviru određene vrste i stepena zahtevane stručne spreme, ali je potrebno da se ista navedu.“.

Da li se mogu utvrditi alternativni stepeni stručne spreme?

Još jedno u nizu pitanja jeste da li se u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji kao uslov za njihovo obavljanje mogu utvrđivati alternativni stepeni stručne spreme, odnosno obrazovanja?

Odgovor je sadržan u Odluci Ustavnog suda br. IUo-718/2012:

„…Ustavni sud je konstatovao da Zakon o radu ne propisuje ograničenja u pogledu alternativnog određivanja više stepena stručne spreme kao uslova za obavljanje određenih poslova, već su navedena pitanja isključivo u nadležnosti donosioca ovog akta, ali Ustavni sud nalazi da ciljno tumačenje odredbe člana 24. stav 2. Zakona o radu upućuje na zaključak da sloboda donosioca pravilnika nije apsolutna, već je ograničena vrstom, što znači i složenošću poslova koji se obavljaju u okviru sistematizovanog radnog mesta. Stoga, Ustavni sud nalazi da se ne mogu prihvatiti kao saglasna sa zakonom rešenja sadržana u osporenim odredbama Pravilnika, kojima je kao uslov za obavljanje poslova, na primer, „radnog mesta za opšte imovinsko-pravne poslove” alternativno predviđena bilo srednja stručna sprema, bilo pravni fakultet ili radnog mesta „šefa sektora parking servisa” za koje je predviđena bilo koja stručna sprema, od srednje, preko više, do visoke.“.

Sličan stav se navodi i u mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-787/2015-02 od 21.09.2015. godine:

„…sledi da je pravilo da se za poslove pobrojane u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji kao uslov za njihovo obavljanje ne mogu utvrđivati alternativni stepeni stručne spreme, odnosno obrazovanja, a da se to može uraditi samo izuzetno, ukoliko konkretni posao to zahteva i omogućava i to samo dva uzastopna stepena stručne spreme.“.

I na kraju, dolazimo do pitanja koje je i bilo povod za pisanje ovog teksta, da li pogrešno unet stepen stručne spreme u CROSO utiče na visinu penzije?

Odgovor je NE. Unošenje nižeg stepena stručne spreme od onog koji zaposleni ima ili obrnuto, nije od uticaja na visinu buduće penzije.  

Visina penzije je u vezi sa nivoom ulaganja jer se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču i ostvaruju zavisno od dužine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i uz primenu načela solidarnosti.

Zaključujemo da greška poslodavca, u pogledu stepena stručne spreme, neće uticati na obim budućih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Zaposleni uvek može da inicira promenu u CROSO, kako bi se izvršila korekcija netačnog unosa.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje i ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Irena Drča Autor

Diplomirani pravnik sa višegodišnjim iskustvom u oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i oblasti obrazovanja i vaspitanja.