Bonsai

Treba li težiti idealnom? Ja mislim DA. Ali isto tako mislim da ne treba odustajati od malih, ili malo većih, koraka koji idu u dobrom smeru, a neće nas dovesti do idealne pozicije. Međutim, i to „idealno” se menja. Kako mu se približimo, naše ambicije se menjaju, rastu, produbljuju, imaju mnogo više detalja. Počinjemo da prepoznajemo neke druge aspekte koji nam u prethodnoj poziciji nisu ni bili dokučivi. Kontinuirano i istrajno upražnjavanje takve prakse dovodi nas čak i mnogo dalje od onog što nam je bila početna ambicija.

Prva asocijacija na ovu temu bila mi je umetnost uzgajanja minijaturnih stabala bonsai, koja je potekla iz Kine i Japana i zahvatila svet. Cilj je da stablo dostigne kompletan razvoj kao i njegovi „veliki” drugari u prirodi. Uz pažnju, znanje i pasionirani trud ta sićušna stabla postaju umetnička dela.

Jednako tako se pristupa i podizanju „japanskih vrtova” koji opčinjavaju svojom estetikom, nagone na kontemplaciju i meditaciju. Savršen odabir vrsta, stvaranje minijaturnih pejzaža, na apstraktan i stilizovan način, vodeći računa o sklapanju ekosistema u kome svaka jedinka ima svoje mesto i svrhu.

Osmišljavanje i kreiranje ovakvih sistema svakako je umetnost i zaslužuje svako moguće priznanje, ali njihov život i trajanje omogućuju vredne ruke ljudi koji svakog dana, uz punu posvećenost, istrajno i ritualno ponavljaju male sitne korekcije, popravke, podupiranja, olakšavanja…

Vratimo se sada u domen poslovnih organizacija koje možemo posmatrati takođe kao male podsisteme društva. Ono čemu težimo je stanje u kojem organizacija produktivno radi i ostvaruje svoj potencijal, nosi se sa svakodnevnim poslovnim izazovima i u mogućnosti je da doprinosi svojoj zajednici. Zdrava, održiva, korisna.

Male, malo veće ili velike organizacije, sve imaju svoje mesto i svaka na svoj način može biti bonsai ili vrt.

Uspeh kompanija = održiv biznis model

Nema sumnje da bazu za uspeh kompanija čini dobra poslovna koncepcija, odnosno održiv biznis model. Definisane ciljne grupe s jasnim potrebama, portfolio proizvoda i usluga koji pruža direktan odgovor na te potrebe, efikasan lanac snabdevanja koji uspostavlja partnerski odnos činilaca od izvora do krajnjeg potrošača. Ovaj lanac predstavlja poslovni ekosistem koji, ako je zasnovan na uzajamnom poverenju, ubrzava i pojeftinjuje sve procese pa samim tim otvara prostor za dobar konkurentski nastup. Kreiranje tog ekosistema je, pored zanatskog segmenta koji je neophodan, takođe i umetnost.

Da bi se sve ovo i desilo neophodno je da generalni direktor sa svojim razvojnim kolegijumom (Participativni organizacioni savet – POC) bude nosilac kreiranja ovih krucijalnih odluka i, naravno, nosi odgovornost za njih. Ovakva dobra diverzifikacija i raznolikost otvara prostor za iskazivanje potencijala većeg broja saradnika, dobar balans operativnih i razvojnih funkcija, razvija i omogućava kontinuiranu fleksibilnost i atraktivnost kompanije. U dobro kreiranom biodiverzitetu svako ima svoju ulogu, priliku da je ispuni na najbolji način, da u međusobnoj saradnji i zavisnim aktivnostima kreiramo inovativne stvari i postignemo više.

Ako smo sve ovo gradili sa svojim ljudima, otvarali im vidike, pružali prilike za kreativnost, podupirali napore da ovladaju novim nadležnostima, podelili zajedničke uspehe, nema sumnje da je i kod njih stvorena potreba da to potraje.

Na kraju sve mora biti i lepo, misija treba biti jasna i inspirativna, struktura logična i afirmativna, da kao koncept traje, da nam pruži priliku da uživajući u njemu, kontinuirano radimo na doterivanju, malim pomacima – pomerajući korak bliže ka idealnom. Činjenica je da, kada radiš u lepom ambijentu, imaš potrebu da ga učiniš još lepšim. I obrnuto.

Vreme je za onaj stalni, posvećeni rad na „sitnim” stvarima, stvarima koje na kraju sve prevedu u umetnost. I opet, direktor sa svojim POC-om je taj koji mora biti istrajan u religioznom ponavljanju ovih rituala i rezultat mora biti nešto što će trajati i na šta ćemo biti ponosni. Kontinuirano uočavanje stvari „koje bi mogle biti bolje”, njihovo grupisanje, kreiranje komplementarnih timova kadrih da se s tim ponesu, efikasna realizacija odluka koje su sami doneli i slavljenje takvih malih pobeda deo su te čarobne spirale koja zahvata sve veći broj članova kolektiva. Integrisani u male timove koji rešavaju „sitne” svakodnevne izazove, ljudi suočeni s rezultatima istih nadopunjuju entuzijazam i omogućuju kontinuitet tih aktivnosti. Povremeno ukazujući POC-u i na neke moguće prepreke „višeg reda” stvaraju podloge za neke veće „rekonstrukcije”.

Široka participacija članova organizacije na raznim nivoima i u različitim akcijama unapređenja ubrzava protok informacija u svim pravcima, daje priliku da steknemo uvid u nečije kapacitete, znanja i sposobnosti, na osnovu čega gradimo međusobno poštovanje. Pouzdana realizacija odluka govori na da se možemo osloniti jedni na druge i stvara uslove za dobru internu integraciju.

Ako kroz naše „stablo” sokovi tako intenzivno cirkulišu, treba li sumnjati u zdrave i slasne plodove?

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Željko Jandrić

Nakon uspešne karijere inženjera, prodavca i direktora, pre 10 godina je počeo aktivni život trenera i konsultanta, čija je misija da pomogne kompanijamada bolje razumeju i vladaju svojim resursima. Uspešno realizuje projekte organizacione transformacije kompanija u regionu. Posebna ekspertiza mu je uvođenje i implementacija sistema za praćenje profita. Predavač je i konsultant u oblastima organizacionog razvoja i sistema odgovornosti.