Bruto ili neto?

Govoreći o zaradi, najpre u definisanju šta ona podrazumeva i koje elemente u sebi sadrži važno  je istaći da se ona u svakodnevnom govoru, a često i prilikom zaključenja samog ugovora o radu pogrešno  izjednačava sa iznosom koji poslodavac isplaćuje zaposlenom za obavljeni rad, te je neretko slučaj da ugovor o radu u delu u kome se odredjuje zarada zaposlenog istu iskazuje u neto iznosu. Zarada nesumnjivo jeste iznos koji se isplaćuje zaposlenom, ali  posmatrano kroz zakonski  pojam zarade, prednje je samo delimično tačno iz razloga što  neto zarada  predstavlja samo jedan segment zarade u svom pravom – zakonskom smislu. Zarada  u zakonskom smislu jeste bruto zarada koja podrazumeva neto zaradu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom za obavljeni rad uvećanu za porez i pripadajuće doprinose koji se isplaćuju na teret zaposlenog. Zakonski pojam zarade jeste bruto1 zarada, ili ugovorena zarada, a koji pojam je Zakon o radu definisao kao takav u članu 105. stav 2. kojim je propisao da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Imajući to u vidu, ugovor o radu u delu u kom se definiše zarada trebalo bi da sadrži iznos bruto1 zarade, dakle iznos neto zarade zaposlenog uvećan za porez i pripadajuće doprinose iz zarade.
Govoreći o ukupnim troškovima koje poslodavac snosi za zaposlenog, govorimo o pojmu bruto2 zarade koja predstavlja zbir iznosa bruto1 zarade i dodatnog seta doprinosa koji se plaćaju na teret poslodavca.
Prema tome, sa aspekta zaposlenog pojam zarade predstavlja  iznos koji će na mesečnom nivou primiti za svoj obavljeni rad- neto zarada , sa aspekta Zakona o radu  pojam zarade je zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade : bruto1 zarada, a sa gledišta poslodavca pojam zarade je najširi i on predstavlja ukupan trošak koji će poslodavac  snositi po zaposlenom : bruto2 zarada.

Porez…

Zakonom o porezu na dohodak gradjana propisano je da ovom porezu podleže zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, medjutim pored zarade u smislu zakona o radu, u smislu  Zakona o porezu na dohodak gradjana  zaradom se smatra i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova, zatim isplaćena lična zarada preduzetnika i primanja koja zaposleni u vezi sa radom kod domaćeg poslodavca ostvari od lica, koje se u smislu zakona koji uređuje porez na dobit pravnih lica, smatra povezanim licem s poslodavcem, kao  i primanja u vezi sa radom kod poslodavca koja po osnovu prava iz radnog odnosa lice ostvari po prestanku radnog odnosa.
Zarada  se oporezuje se po stopi od 10%, a osnovicu poreza na zarade čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada umanjena za neoporezivi iznos zarade koji prema važećim propisima iznosi 16.300 dinara mesečno za lice koje radi sa punim radnim vremenom.Zakon propisuje umanjenja i u odnosu na lica koja rade sa nepunim radnim vremenom ili ostvaruje puno radno vreme kod više poslodavaca radeći kod svakog sa nepunim radnim vremenom  tako što propisuje da se  umanjenje vrši srazmerno radnom vremenu tog lica u odnosu na puno radno vreme, kao i kada lice ostvaruje puno radno vreme kod dva ili više poslodavaca, umanjenje vrši svaki poslodavac srazmerno radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim što ukupno umanjenje iznosi 16.300 dinara mesečno. (član 15a Zakona o porezu na dohodak gradjana)
Prilikom odredjivanja bruto zarade zaposlenog treba imati u vidu  da se neoporezivi iznosi na godišnjem nivou  usklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši.

Doprinosi? Šta je to?

Socijalno osiguranje, kao mehanizam društvene zaštite gradjana u situaciji postojanja socijalnih rizika počiva na načelu obaveznosti, što nameće obavezu odnosno isključuje mogućnost izbora njihove uplate.

U okviru obaveznog socijalnog osiguranja podrazumevaju se 3 vrste osiguranja :
– zdravstveno osiguranje
– penzijsko i invalidsko osiguranje
– osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Kao što je već rečeno, doprinosi na zaradu to jest doprinosi za navedena osiguranja uplaćuju se dvojako : na teret zaposlenog – iz osnovice, u okviru bruto1 zarade, i na teret poslodavca – na osnovicu, u okviru bruto2 zarade. Bez obzira na ovakvu podelu, obaveza uplate doprinosa je uvek na poslodavcu. Članom 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove – poslodavac. Osnovicu doprinosa za zaposlene i za poslodavce čini zarada, odnosno plata i naknada zarade. Zakon propisuje dužnost poslodavca da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove.

Prilikom okvirnog proračuna o iznosu bruto zarade primenom popularne formule neto x 1.67 kojom se može dobiti grub iznos ukupnih troškova poslodavca po zaposlenom, bitno je istaći da, iako približno dosta tačna, ista formula nije primenljiva u svakom slučaju, a obzirom na to da su kriterijumi za utvrdjivanje bruto zarade promenljive kategorije, kao i na razlike koje nastaju u slučaju korišćenja olakšica predvidjenih Zakonom o porezu na dohodak gradjana.