Radni učinak i bonus, kao oblici primanja zaposlenog, po mnogo čemu razlikuju se i bitno je napraviti njihovo razganičenje. Neretko dolazi do nejasnoća u tumačenju, tim pre jer je i sam zakonodavac nejasno definisao pojmove, te dodatno uneo pomentnju regulišući  ova dva različita instituta istim članom zakona.

Naime, Zakonom o radu u članu 105. stav 1 propisano je da se ista sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i dr.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa. Dalje, u članu 106. Zakon propisuje da se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 75/2014), dolazi i do izmena u članu 105. stav 3. na taj način što se propisuje da se primanje zaposlenih po osnovu učešća u dobiti ne smatra zaradom, medjutim kako stav 1 ostaje neizmenjen, kao rezultat javlja se kolizija izmedju stava 1 i stava 3 istog člana Zakona.

Radni učinak se, prema Zakonu  odredjuje se na osnovu 3 merila :
1. Kvaliteta obavljenog posla
2. Obima obavljenog posla
3. Odnosa prema radnim obavezama.
Napred nabrojani elementi za obračun i isplatu zarade po osnovu radnog učinka utvrdjuju se opštim aktom poslodavca : kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, kako je propisano članom 107.stav 3. a što podrazumeva da  opšti akt poslodavca treba da ustanovi merila kojima će vrednovati radni učinak i to tako će jasno definisati elemente za utvrđivanje radnog učinka zaposlenog, elemente za umanjenje, odnosno uvećanje osnovne zarade po osnovu radnog učinka i procenat umanjenja ili uvećanja po tom osnovu.

Kada poslodavac, na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma, utvrdi da je zaposleni ostvario manji ili veći učinak od standardnog, može zaposlenom da umanji, odnosno uveća osnovnu zaradu.
Mišljenje Ministarstva za rad,zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,`Sektor za rad, broj 011-00-663/2014-02 od 7.4.2015. godine. 

Isto stanovište zauzeo je i Vrhovni kasacioni sud  u presudi Rev2 205/2010, a u kojoj se navodi  da se zarada ostvaruje po osnovu rada, a ne radnog odnosa, pa ako rad zaposlenog nije bio na nivou merila kvaliteta, obima i odnosa prema radnim obavezama, ni njena visina neće biti odredjena u punom kapacitetu.

Bitno je istaći da je radni učinak individualna kategorija, to jest da se isti   ocenjuje pojedinačno u odnosu na   zaposlenog, dakle vrednuje se da li je zaposleni  ostvario ili nije ostvario standardni učinak uredjen normativima  rada utvrdjenih opštim aktom.  Ne može se svim zaposlenima doneti rešenje o umanjenju zarade zbog kolektivno slabijeg rezultata rada sa identičnim obrazloženjem rešenja o umanjenju zarade. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1864/15 od 9.12.2015. godine)

Bonus predstavlja deo zarade kao doprinos zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (član 115. ZOR)koje je članom 14 ZOR regulisano kao mogućnost, a ne kao obaveza poslodavca, da u slučaju postojanja dobiti bonus obavezno i isplati. Zakonu članu 14. propisuje da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini. Dakle,  tek kada se ugovori , ili donese odluka o istom,  ta mogućnost prerasta u pravo.

U vezi sa napred navedenom slobodom poslodavca u odlučivanju da li će ili neće  utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, poslodavac je slobodan i da odrejdenim zaposlenima prizna, a odredjenim zaposlenima ne prizna  naknadu po  osnovu učešća. Vrhovni kasacioni sud u presudi Rev2 449/2013 od 20.11.2013. godine  zaozeo je stav da  ovakvo postupanje ne predstavlja diskriminaciju. U istoj presudi navodi se :
ošto je učešće u dobiti mogućnost, a ne pravo, jer zavisi od svakog zaposlenog pojedinačno, okolnost da je učešće u dobiti nekome priznato a nekome nije, ne predstavlja diskriminaciju onih kojima nije priznato.

Značajna razlika izmedju učešća zaposlenog u dobiti poslodavca i zarade po osnovu radnog učinka ogleda se pored ostalog i u drugačijem poreskom tretmanu .  Primanja koja zaposleni ostvari  po osnovu učešća u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini Zakon o porezu na dohodak gradjana svrstava u druge prihode zaposlenog koji se oporezuje stopom od 20% (član 85. Zakona o porezu na dohodak gradjana)

Nejasnoća u tumačenju pojma bonusa javlja se u tom  smislu  što u članu 105  ZOR koristi leksičku formulaciju  zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, dok Zakon ne propisuje šta se ima smatrati poslovnim uspehom,  a u članu 14 upotrebljava izraz učešće u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini. No, poslovni uspeh i dobit poslodavca treba smatrati sinonimima, a imajući u vidu da u poslodavac odluku o isplati bonusa donosi nakon procene finansijskih izveštaja, te se  u tom smislu poslovni uspeh izjednačava sa pojmom dobiti.