U prethodnim tekstovima smo se bavili tematikom porodiljskog odsustva u skladu sa novim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ovaj zakon je preciziran Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.

Novi Zakon i Pravilnik koji ga prati primenjuju se i na sve preduzetnice porodilje koje su otpočele porodiljsko odsustvo počev od 01.jula.2018. godine.

Pre donošenja ovog zakona pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva imale se samo žene koje su u radnom odnosu kod poslodavca (tj.zaposlene žene angažovane po ugovoru o radu).

Dobra novina koju donosi zakon jeste proširen krug žena koje imaju pravo na porodiljsko. Sada su ovim pravom obuhvaćene i žene koje su u periodu pre rođenja deteta ostvarivale prihode po različitim drugim osnovima van radnog odnosa uključujući i žene koje samostalno obavljaju delatnost (član 18 stav 1 tačka 2 Zakona).

U zakonu su ova primanja koja imaju žene van radnog odnosa posebno regulisana kao „ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta“.

Kao i žene koje su u radnom odnosu kod poslodavca, sada i preduzetnice imaju pravo na porodiljsko odsustvo u ukupnom trajanju od 12 meseci. Za razliku od žene koja je u radnom odnosu koja ima obavezu da otvori porodiljsko najranije 45 dana a najkasnije 28 dana pre dana koji je određen za porođaj, za žene preduzetnice period od 12 meseci počinje da teče od dana rođenja deteta.

Visina naknade

Obračun osnovice za ostala primanja se vrši na osnovu visine osnovica na koje su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa na prihode koji imaju karakter zarade, i to za period poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva (koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava).

Mesečna osnovica ostalih naknada se dobija deljenjem zbira ovih osnovica sa 18, a mesečni iznos koji se isplaćuje porodilji preduzetnici dobija se kada se mesečna osnovica podeli sa koeficijentom 1,5.

Obračun naknada vrši opštinska uprava na osnovu prihoda koji su evidentirani kod Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) na dan kada se podnosi zahtev za ostvarivanje prava.

Kada se radi o preduzetnicama koje su paušalci i uplaćivale su poreze i doprinose preko Poreske uprave potrebno je da se iz Poreske uprave pribavi rešenje iz kojeg se vidi da je preduzetnica za period od navedenih 18 meseci uplaćivala poreze i doprinose (što nije vidljivo u CROSO sistemu). Ako je preduzetnica uplaćivala lične zarade sve uplate će biti vidljive u CROSO sistemu.

Važno je reći da se ženama preduzetnicama za vreme porodiljskog odsustva ne uplaćuju porezi i doprinosi i samim tim ne računa staž osiguranja. U tom smislu su one stavljene u nepovoljniji položaj u odnosu na žene koje su u radnom odnosu kod poslodavca, za koje se uplaćuju ne samo naknade za vreme porodiljskog već i doprinosi, tako da se vreme koje provedu na porodiljskom bolovanju računa u radni staž.

Ženama preduzetnicama isplaćuje se samo neto iznos tako da je potrebno da same uplaćuju poreze i doprinose ukoliko žele da im za vreme porodiljskog teče radni staž.

Kako se ostvaruje pravo na naknadu za preduzetnice?

Da bi žena preduzetnica ostvarila pravo na naknadu za porodiljsko, potrebno je da podnese zahtev kod opštinske uprave. Zahtev se podnosi putem dva obrasca: prvi obrazac se odnosi na zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, a drugi obrazac se odnosi na ostvarivanje prava na naknadu po osnovu posebne nege deteta.

Mesto podnošenja zahteva – Prema novom zakonskom rešenju sve porodilje predaju zahtev prema mestu svog prebivališta.

Rok za podnošenje – Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja deteta preduzetnica može da podnese do isteka perioda koji predstavlja zakonom utvrđenu dužinu trajanja prava na odsustvo.

Isplatu naknade po osnovu rođenja i nege deteta vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun preduzetnice iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije. Kao što smo rekli ova isplata se vrši u neto iznosu bez uplate poreza i doprinosa.

Šta preuzetnica može da uradi vezano za nastavak poslovanja za vreme porodiljskog?

Preduzetnica ima dve mogućnosti:

  • da zatvori preduzetničku radnju
  • da imenuje poslovođu

Ukoliko se preduzetnica odluči da firma nastavi poslovanje za vreme odsustva zbog rođenja deteta to može učiniti posredstvom poslovođe kojeg će angažovati za taj period. Preduzetnica će pisanim ovlašćenjem poveriti vođenje radnje poslovođi, koji mora biti poslovno sposobno lice i mora biti u radnom odnosu.

Tako će i pored sprečenosti preduzetnice da radi i neposredno obavlja delatnost preduzetnička radnja nastaviti sa svojim radom.

U slučaju imenovanja poslovođe preduzetnica je dužna da promenu podataka prijavi kod Agencije za privredne registre, i to u roku od 15 dana od dana nastale promene. Pored toga što poslovođa mora biti u radnom odnosu, preduzetnica je u obavezi da za poslovođu plaća poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje po osnovu lične zarade u iznosu od 37,8%.

Umesto imenovanja poslovođe preduzetnica može odrediti člana domaćinstva da vodi radnju. Član porodičnog domaćinstva ne mora biti u radnom odnosu kod preduzetnice. Članovima porodičnog domaćinstva ovde se smatraju bračni drug preduzetnice, deca, usvojenici i roditelji.

Naknada za treće, četvrto i svako naredno dete

Takođe, važno je napomenuti da se za preduzetnice isplata naknade po osnovu rođenja i nege deteta uvek vrši u periodu od 12 meseci po rođenju deteta bez obzira na red rođenja deteta. To znači da žene preduzetnice za treće, četvrto (i svako naredno) dete nemaju pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od dve godine.

Sa druge strane, sve zaposlene žene koje su angažovane po ugovoru o radu za treće i svako naredno dete umaju ukupno dve godine porodiljskog i za to vreme primaju naknadu.

Generalno, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom pored svojih dobrih strana ima dosta nepovoljnih i loših rešenja, u šta spada i način na koji je regulisan položaj preduzetnica za vreme porodiljskog. Iz svega gore navedenog možemo zaključiti da postojeća zakonska rešenja u ovom momentu nažalost ne idu puno u prilog preduzetnicama, i to u vreme kada se upravo u javnosti postiče razvoj ženskog preduzetništva, jednako kao i rast nataliteta.