Šta je doneo novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom? Ko su nosioci prava na porodiljsko? Kako se obračunava naknada zarade i ko je isplaćuje? Koje su obaveze poslodavca po novom Zakonu?

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom usvojen je krajem 2017. godine i počeo je da se primenjuje 01.jula 2018.godine. Odnosi se na sve žene koje su otvorile porodiljsko odsustvo počev od 01.jula 2018.godine. Zakon je doneo brojne novine, a ovde ćemo navesti one koje se odnose na radno-pravnu oblast. Zakon je preciziran Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom (Sl.glasnik RS, br.58/2018).

Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta jedno je od najvažnijih prava kada govorimo o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje treba da omogući materijalnu sigurnost porodici i ženi, i da uspostavi sklad između rada i roditeljstva.

Novi Zakon je, između ostalog, doneo i brojne nedoumice, posebno vezano za visinu naknade i način obračuna naknade. S obzirom da obračun i isplata nknada za porodiljsko nije više obaveza poslodavca, u tekstu se nećemo baviti ovom tematikom, već samo napomenuti.

Najvažnije novine u Zakonu su: proširen krug žena koje imaju pravo na porodiljskko odsustvo i naknadu za porodiljsko, promenjen način isplate naknada (isplata se sada vrši direktno iz sredstava države, bez posredovanja poslodavca), promenjen je obračun naknade zarada.

Ko su nosioci prava na porodiljsko?

Jedna od najznačajnijih novina u Zakonu jeste proširen krug žena koje mogu ostvariti pravo na naknadu zarade za rođenje deteta. Do sada su naknadu mogle da dobiju samo majke koje su u radnom odnosu (na neodređeno ili na određeno vreme). Novim zakonom ovo pravo je prošireno i na druge porodilje.U Zakonu se spominje nov termin „ostala primanja po osnovu rođenja deteta“, i to za sledeće kategorije:

  • žene koje samostalno obavljaju delatnost (preduzetnice)
  • žene koje su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva
  • žene koje su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskog ugovora (rad kod poslodavca van radnog odnosa)
  • žene koje su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje prava
  • žene koje su poljoprivredni osiguranici.

Ovo pravo ima majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po nekom od gore navedenih osnova, kao i majka koja je u periodu 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik.

Novinama u zakonu predviđeno je da pravo na naknadu zarade može ostvariti i zaposlena žena koja je u radni odnos stupila tek nakon rođenja deteta. Trajanje porodiljskog odsustva u ovoj situaciji računa se od datuma kada je dete rođeno.

Koliko traje porodiljsko?

Porodiljsko odsustvo traje 365 dana za prvo i drugo dete. Za treće i svako naredno dete trajanje odsustva je dve godine.

Izuzetak od ovog pravila se odnosi na majke preduzetnice, vlasnice poljoprivrednog gazdinstva i one koje rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima – one imaju pravo na porodiljsko odsustvo uvek u trajanju od jedne godine, bez obzira na broj dece (dakle i za treće, četvrtvo dete itd.) 

Kako se obračunava naknada zarade?

Naknada za vreme porodiljskog odsustva utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi u poslednjih 18 meseci pre otpočinjanja odsustva sa rada. Mesečna osnovica naknade dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18, i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji.

Osnovica za majku koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca koji prethode danu rođenja deteta.

Ko vrši obračun naknade zarade? Ko isplaćuje naknadu?

Zakonom se uvodi direktna uplata naknada iz budžeta države na račun porodilje,za razliku od prethodnog perioda kada je to bilo na račun poslodavca. Tako, poslodavac nema više obavezu da vrši obračun naknade zarade za porodilje pa da naknadno zahteva refundaciju sredstava.

Koje su obaveze poslodavca? Razlika između porodiljskog i trudničkog odsustva

Kada govorimo o porodiljskom odsustvu, poslodavac treba da izda rešenje o porodiljskom, koje će zaposlena predati u opštinskoj upravi. Poslodavac nema više obavezu da prikuplja dokumentaciju za porodiljsko.

Isplata naknade za porodiljsko se sada vrši direktno na tekući račun korisnice. Isplatu vrši ministarstvo zaduženo za socijalna pitanja, iz sredstava u budžetu Republike Srbije.

Utvrđivanje osnovice za naknadu zarade za porodiljsko odsustvo sada vrši lokalna samouprava (na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade). Ovi podaci se evidentiraju u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, i uzima se kao relevantno ono što postoji na dan podnošenja zahteva. Prilikom obrade zahteva program će automatski odbaciti zahtev ako u relevantnom periodu nisu uplaćivani porezi i doprinosi na određeno primanje („prepoznaće kao grešku“).

Sa druge strane, kada govorimo o trudničkom bolovanju regulativa se nije menjala i poslodavac i dalje ima obaveze kao i ranije, i to:

Kod naknade zarade za trudničko bolovanje za prvih 30 dana poslodavac obračunava naknadu i vrši isplatu direktno na račun trudnice, pri čemu nema pravo da ovaj iznos refundira od države.

Za bolovanje preko 30 dana troškove snosi država, a poslodavac ima pravo da iznos naknade refundira od države. Poslodavac treba da za svaki mesec uradi obračun zarade za trudničko i da ga dostavi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje  uz prateću dokumentaciju (obračuni od značaja za utvrđivanje visine naknade, doznake od lekara, izvodi sa tekućeg računa na kojima se vidi da je poslodavac izmirio doprinose za zaposlenu itd.), uz zahtev za refundaciju zarade. Republički fond za zdravstveno osiguranje će zatim ustanoviti pravo na naknadu i njenu visinu i isplatiti naknadu za trudničko na namenski račun poslodavca (račun za bolovanja). Sa tog namenskog računa se naknada zarade isplaćuje zaposlenoj.

Kao što vidimo, važna novina za poslodavca je oslobađanje obaveza vezano za prikupljanje dokumentacije, obračun i isplatu naknada, i dostavljanje dokaza institucijama kao što je bilo ranije. Time je i smanjena i nepotrebna birokratija, a postupak je pojednostavljen što bi svakako trebalo da obogući brže isplate naknada zarada porodiljama u budućnosti.