Zaposleni za sve vreme koje provodi na radu dobija zaradu.

Zarada je novčani iznos koji zaposlenom pripada za obavljeni rad i vreme provedeno na rad, i podrazumeva sva primanja zaposlenog iz radnog odnosa uključujući bonusei nagrade za ostvarene rezultate.

Za vreme koje nije proveo na radu iz opravdanih razloga a trebalo je, zaposleni dobija naknadu zarade (tu spadaju dani provedeni na bolovanju, godišnji odmor, praznici itd.)

Da bi zaposleniimao pravo na zdravstveno osiguranje neophodno je da poslodavac izvrši obaveze koje ima prema zaposlenom i to: da prilikom zasnivanja radnog odnosa prijavi zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje i da redovno uplaćuje doprinose. Ako poslodavac ispunjava ove zakonske obaveze zaposleni će imati pravo:

  • da odsustvuje sa rada za vreme privremene sprečenosti za rad usled bolesti
  • da za to vreme prima naknadu zarade

Materija bolovanja (privremene sprečenosti za rad usled bolesti) regulisana je Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

U slučaju bolesti zaposleni treba da se javi svom izabranom lekaru radi otvaranja bolovanja. Ako lekar utvrdi postojanje razloga za odsustvo sa rada zbog bolesti on će izdati potvrdu o sprečenosti za rad, u koju unosi datum početka bolovanja i datum očekivanog završetka sprečenosti za rad (koliko dugo će zaposleni biti odsutan sa rada usled bolesti).

Zaposleni je u obavezi da potvrdu o bolovanju dostavi poslodavcu najkasnije u rokuod tri dana oddananastupanjaprivremene sprečenosti.

U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu mogu da dostave članovi uže porodice ili druga lica sa kojima zaposleni živi u porodičnom domaćinstvu. Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. (čl.103 Zakona o radu)

Zaposleni u najvećem broju slučajeva ostvaruje pravo na bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada. Pored toga, ovo pravo ima i u slučajevima povrede na radu, profesionalnog oboljenja, nege bolesnog člana uže porodice i dobrovoljnog davanja organa i tkiva i drugim slučajevima. (čl.74. Zakona o zdravstvenom osiguranju).

Pravo na naknadu zarade pripada zaposlenom od prvog dana sprečenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi zaposleni primao zaradu da nije nastupila privremena sprečenost za rad. Izuzetno, ako je privremena sprečenost za rad nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknada zarade pripada za sve vreme njenog trajanja, i nakon prestanka radnog odnosa zaposlenog, sve dok traju uzroci privremene sprečenosti za rad (član 78 Zakona o zdravstvenom osiguranju).

Bolovanje do 30 dana i bolovanje preko 30 dana – obaveze poslodavca

Bolovanje do 30 dana – isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava. Poslodavac je obveznik ovog plaćanja i ovaj iznos ne može da refundira od RFZO.

Obaveze poslodavca – Za sva bolovanja do 30 dana poslodavac vrši obračun i isplatu naknada zarada. Obračun naknada zarada poslodavac vrši istovremeno sa obračunom zarada.Poslodavac je u obavezi da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun, i to najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.

Bolovanje preko 30 dana – Ukoliko privremena sprečenost potraje duže od 30 dana, zaposleni se upućuje na lekarsku komisiju koja će doneti ocenu o produžetku bolovanja. Ukoliko lekarska komisija odobri bolovanje, naknada zarade počev od od 31. dana se obezbeđuje iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Obaveze poslodavca – Za bolovanje preko 30 dana poslodavac takođe vrši obračun naknade zarade, ali obračun dostavlja RFZO koji vrši isplatu na poseban račun poslodavca (račun za bolovanja) i odatle se vrši isplata zaposlenom. Poslodavac isto tako može najpre da iz svojih sredstava isplati naknadu za trudničko bolovanje pa da potom izvrši refundaciju od Fonda.

Naknada zarade do 30 dana

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ona ne može biti niža od minimalne zarade, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada

2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću  – čl.115 Zakona o radu

Naknada zarade preko 30 dana

Zaposleni ima pravo na nakanadu zarade za bolovanje preko 30 dana, i to:

  • kod „obične“ bolesti i povrede van rada 65% od osnova za naknadu zarade
  • u slučaju povrede na radu, profesionalne bolesti  naknada iznosi 100% od osnova za naknadu zarade

Trudničko bolovanje

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće (trudničko bolovanje) za prvih 30 dana sprečenosti za rad naknadu isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, i visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade.

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, počev od 31.dana visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. (član 96 Zakona o radu)

Postoje i izuzeci od gore navedenog pravila da poslodavac uvek isplaćuje naknadu zarade za bolovanje do 30 dana, a RFZO počev od 31.dana, i to:

  • kod bolovanja usled povrede na raduili profesionalne bolesti naknadu zarade isplaćuje poslodavac od prvog dana za sve vreme trajanja bolovanja (inakon 30 dana bolovanja)  i to 100 % od osnova
  • kod bolovanja zbog nege deteta koje je mlađe od tri godine, naknada zarade se isplaćuje iz sredstava Fonda sve vreme trajanja odsustva i to 65 % od osnova
  • kod sprečenosti za rad zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa naknada zarade se obezbeđuje iz sredstava Fonda i to od prvog dana sprečenosti za rad zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa uvek 100 % od osnova (član 102 Zakona o zdravstvenom osiguranju)

Zaštita zaposlenog koji je na bolovanju od otkaza. Zloupotreba bolovanja.

Korišćenje prava na bolovanje odobreno od strane nadležnog lekara je zakonsko pravo zaposlenog. Tako ono ne može biti osnov za otkaz ugovora o radu od poslodavca (bez obzira na dužinu trajanja i učestalost bolovanja).

Međutim, pravo na bolovanje ipak nije vremenski neograničeno. Tako, ukoliko zaposleni odsustvuje sa rada duže od šest meseci neprekidno, ili ukoliko u poslednjih 18 meseci odsustvovuje sa rada 12 meseci sa prekidima, tada izabrani lekar tj. lekarska komisija upućuju zaposlenog na invalidsku komisiju radi procene radne sposobnosti i eventualnog utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.

Isto tako, ukoliko zaposleni ne dostavi potvrdu od lekara o privremenoj sprečenosti za rad ili ako zloupotrebi bolovanje, poslodavac može da zaposlenom otkaže ugovor o radu.

Kao što smo naveli, zaposleni ima obavezu da u slučaju bolovanja najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad o tome obavesti poslodavca i dostavi potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Takođe, ukoliko poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog.